Odluku Evropske komisije da se odblokira tranzit robe železnicom između ruske eksklave Kalinjingrad i ostatka Rusije, Moskva vidi kao „pobedu zdravog razuma“ nad rusofobijom. Eksperti ocenjuju da Brisel ne želi dalju eskalaciju sukoba sa Rusijom, ali upozoravaju da se tema tranzita u budućnosti ponovo može koristiti za pritiske na Rusku Federaciju.
„Pozicija rukovodstva EU je očigledna – oni ne žele eskalaciju tenzija sa Rusijom, s obzirom da su napetosti ionako visoke. Samim tim, postoji očigledna želja da se ne dopusti dalja eskalacija, zato što je jačanje sankcionih ograničenja dostiglo maksimum, a svaki dalji korak u tom smeru naneće više štete evropskim zemljama, nego Rusiji kao objektu sankcija. Polazeći od te situacije, Evropska komisija koči sve dalje restriktivne mere prema Rusiji, a to se, između ostalog, tiče i Kalinjingradske oblasti“, kaže za Sputnjik Sergej Stankevič, ruski politikolog i savetnik predsednika Rusije za politička pitanja u periodu od 1991. do 1993. godine.
Ako se krene putem blokade tranzita iz jednog dela u drugi deo Rusije to će biti „korak neprijateljstva“ i „otvorena nasilna akcija“, koji podseća na istorijske presedane iz 1939. godine i probleme nemačkog grada Danciga i dancigskog koridora.
„Niko u Evropi ne želi da se ponavljaju istorijski presedani i ne želi dalju eskalaciju.
Danas je takva pozicija. Zbog toga je obnavljanje normalnog tranzita iz glavnog dela Rusije u Kalinjingradsku oblast bila očekivana odluka i dobro je što se to događa, jer to znači da je postojeća konfrotacija dosegla granice i ograničava se. Eskalacije u narednih nekoliko meseci neće biti, što se generalno može pozdraviti i treba očekivati ne samo pauzu, nego bi moglo doći i do zaokreta. Sledeći zatadak je krenuti putem deeskalacije“, kaže ekspert.
Pitanje drumskog transporta i dalje nije rešeno
Međutim, kod dela ruskih analitičara i dalje postoji sumnja da se tema tranzita u budućnosti može ponovo koristiti za pritisak na Rusiju, ali Stankevič smatra da do toga neće doći. „Uveren sam da Evropa tj. rukovodstvo EU nikakve ucene neće primenjivati, ali ne mogu da isključim da Litvanija tu temu neće koristiti da bi nekakvu korist izvukla od EU. Odnosno, koristiće to kao povod za trgovinu sa EU o nekakvim mogućim kompenzacijama, dodatnim garancijama i tako dalje. Ipak, tranzit između Rusije i ruske Kalinjingradske oblasti neće biti instrument za primoravanje i ucenu. To nije tema za ucene ni sa čije strane zato što je ona preterano opasna. Niko neće ići na takav rizik – ni Rusija, ni Evropa. To su diplomatski manevri, pokušaji da se dobiju nekakve prednosti, medijske i moguće – finansijske“, ocenjuje ekspert.
EU je prekinula teretni saobraćaj iz Rusije u evropske zemlje još početkom aprila, ali je prevoz robe u Kalinjingradsku oblast, rusku eksklavu koja se nalazi na obalama Baltika između Poljske i Litvanije, bio izuzet iz tih ograničenja. Međutim, Litvanija je sredinom juna blokirala prevoz robe koja je pod sankcijama EU. Sada je Evropska komisija ocenila da ne bi trebalo da postoji „nikakva zabrana” za tranzit robe železnicom između Kalinjingrada i ostatka Rusije, izuzev vojne opreme, ali je istovremeno pozvala na „ciljane i srazmerne” kontrole.
Ipak, smernice i preporuke Evropske komisije su samo jedan korak u rešavanju problema, pošto je potrebno da se reši i pitanje drumskog transporta. Stankevič napominje da tu postoji „obostrani interes“, s obzirom da su evropske kompanije zainteresovane za tranzit kroz rusku i belorusku teritoriju. To je, po njegovoj oceni, povod za pregovore. „Sa stručne strane gledišta, pristalica sam toga da bi sada za svaku oštru temu trebalo postavljati specijalne predstavnike Rusije i EU, koji će bez izlaska u medije, pronalaziti rešenja za takve probleme i u pitanjima gde su obe strane očigledno zainteresovane za saradnju. To je važno raditi, zato što ponekad upravo zbog povećane pažnje medija nekakvi problemi se razvlače, počinju rasuđivanja ko politički dobija ili gubi, a ta pitanja je potrebno rešavati u tišini, na nivou specijalnih predstavnika, ne forsirajući političku stranu“, smatra ekspert.
Foreign Policy Research Institute)
Zapad se povlači iz sankcionog rata?
Ovo je drugi put u poslednjih nekoliko dana da se Zapad povlači u sankcionom ratu sa Rusijom. Prvo je Kanada obećala da će konačno vratiti turbinu „Severnom toku“ koju je zadržala zbog zapadnih sankcija protiv Moskve, što je izazvalo krizu na evropskom energetskom tržištu, a sada je EU naredila Litvaniji da deblokira prugu do ruskog Kalinjingrada.
Litvancima sada nije preostalo ništa drugo nego da slede direktive Brisela, te obećavaju da će „efikasno obezbediti primenu sankcija kroz pažljiv monitoring, principijelnu procenu i efektivnu proveru da li Rusija pokušava da zloupotrebi mogućnosti tranzita“.
„Očigledno je da je došlo do ta dva presedana i veoma važna, kada Evropa odstupa od već uvedenih sankcionih pravila, prelazeći na racionalno ponašanje – ne rukovodi se političkom ekstremnom pozicijom, nego racionalnošću. Čak i u prvom slučaju, kada je reč o turbini, takvoj poziciji pridružila se i Kanada. Smatram da su to važni signali kada se u eskalaciju sankcionog pritiska, sankcija i kontrasankcija, unose elementi racionalnog ponašanja i vremenom će ti elementi jačati. Rekao bih da je to pozitivan trend i želeo bih da ostane na snazi i u buduće“, zaključio je Stankevič.
Međutim, među ruskim ekspertima i dalje ima skeptika, koji upozoravaju da je preuranjeno radovati se odluci Evropske komisije, s obzirom na to da je Evropa i ranije umela da krši postignute dogovore. Tek kada gubernator Kalinjingradske oblasti izvesti predsednika Rusije da je sve u redu i da je roba ide, moći će se reći da je situacija rešena, zaključuju stručnjaci.
Izvor: Iksra
