Шта се догодило 7. октобра: Пропуст или игнорисање?

Застава Израела, (Фото: IJC)

Више од хиљаду Израелаца је масакрирано. Цео Израел је бесан, и тренутно тај бес искаљује на Палестинцима у Појасу Газе, али се већ гласно, веома гласно постављају питања о томе како су обавештајне и безбедносне снаге заказале тог јутра, на педесетогодишњицу Јомкипурског рата
Откако је Хамас отворио најновије поглавље рата на Блиском истоку ујутро 7.октобра, поставља се питање како се ово могло десити. С друге стране, чују се гласови који понављају да је сада тренутак за национално јединство, а не за отварање таквих питања. Биће времена за истраге касније. Испрва као опрезне гласине у новинама, сада се гласно чује свуда да је израелски премијер био обавештен о предстојећим акцијама Хамаса.

 Упркос том обавештењу, Хамасови нападачи нису наишли скоро па ни на какву одбрану израелске армије када су пробили ограду око Газе. Та ограда није авлија, него вишеслојна баријера. Између две стражарске куле, једне у Појасу Газе, друге на територији Израела је неких 200 метара зоне забрањеног приступа. Ко год уђе у ту зону са палестинске стране је упуцан или са куле пре него што уопште приђе огради после које следи бетонска баријера која иде дубоко под земљу како би спречила да Хамас неопажено ископа тунеле, или је упуцан од стране аутоматизованих митраљеза који су на тој огради и отварају ватру на сваки покрет који њихови сензори региструју.

Али тог јутра 7.октобра, Хамасови борци нису затекли никога на огради. Аутоматизоване митраљезе и свевидеће камере су уништили камиказе-дроновима. На беспилотне летелице су ставили експлозив и израелској одбрани одузели оружје, очи, и уши. У околним војним базама се налазило премало војника да би им пружање отпора дало резултата. Готово сви су или поубијани или заробљени и отети. Само у једној бази, Зиким, на обали мора, израелски војници су успели да се саберу и спрече напредовање Хамасових бораца који су долазили чак и са мора, јер је Хамас успео да припреми и искрцавање из чамаца.

Упозорења је било

Преживели становници околних израелских кибуца и села тврде да су упозоравали израелску армију да Хамас спроводи необичну обуку у близини границе, али да су армијски официри одбацивали њихове бриге и говорили им да су безбедни. Слично су медијима испричале и две војникиње израелске армије, Јаел Ротенберг и Маја Десјатник. На Телевизији „Кан“ су причале како су месецима упозоравале да Палестинци у цивилу прилазе забрањеној зони са мапама и копају рупе. Њихови надређени су им рекли да су у питању пољопривредници и да немају о чему да брину. Известиле су и о обукама Хамасоваца поред ограде. Испочетка би долазили само једанпут недељно, а онда постепено све чешће, док нису сваки дан тренирали како, по опису Десјатникове, да пробију ограду и преузму тенк. Детонирали су месецима огромне количине експлозива. О свему је извештавала своје надређене, али реакције није било. Потврду ове две припаднице војне службе наџора („цицпитанијот“, како их зову на хебрејском) су потврдиле и две војникиње које су служиле са њима у истој бази претходних месеци али им се војни рок завршио месец дана пре Хамасовог напада. Из те базе, поред Ротенбергове и Десјатникове, нико није преживео. Изгубиле су све своје другове и другарице из војске.

 Бесне су јер су сви они дали живот да испуне свој задатак, заштите Израел, заштите кибуце, а хеликоптери са војском нису дошли. Током целе обуке су им говорили „Остајете да надгледате, а хеликоптери с војском одмах стижу.“ Али коњица није стигла тог јутра. Појавила се тек шест сати касније. Више од хиљаду Израелаца је масакрирано. Цео Израел је бесан, и тренутно тај бес искаљује на Палестинцима у Појасу Газе, али се већ гласно, веома гласно постављају питања о томе како су обавештајне и безбедносне снаге заказале тог јутра, на педесетогодишњицу Јомкипурског рата. Превид или нешто горе?

Убрзо након 7.октобра, израелске новине Једиот Ахронот су известиле о наводном упозорењу египатске обавештајне службе (ЕГИД) израелским властима средином септембра да се у Гази спрема велика акција, „права експлозија“ и то ускоро. Интернет-портал „Yнет“ је из својих извора сазнао да је директор ЕГИД-а, генерал Абас Камел, лично телефонирао Нетањахуу десет дана пре Хамасовог напада и упозорио га да у Гази планирају „нешто велико, нешто чудно, нешто ужасно“. Нетањаху је на то реаговао равнодушно. Наводно је рекао да му је војска заузета на Западној обали. Цела војска је пребачена на Западну обалу. Погрешна рачуница или нешто горе?

Напад на обавештајце, па извињење

Неколико пута се премијер Израела од напада 7.октобра обраћао нацији, и често обећавао истрагу пропуста који су довели до смрти 1.400 Израелаца и, одмаздом над, за сада, неколико хиљада Палестинаца. Но, информације о Нетањахуовој информисаности су наставиле да се гомилају и постајале су све гласније. ЦНН је јавио да су америчке обавештајне службе приметиле Хамасову активност и да су аналитичари дошли до закључка да ће уследити лансирање пројектила на мете у Израелу, као и да се спрема напад. Но, по ЦНН-овим изворима, обим напада није био предвиђен. Такође је непознато да ли су САД обавестиле Тел Авив о овоме. Уобичајено би било да деле све релевантне информације, али ни једна ни друга влада нису у стању које би се могло назвати „ефикасно владање“. Али претпоставља се да је и одатле стигло упозорење које је било игнорисано.

 Очигледно изиритиран свим тим гласинама које би упућивале или на то да је неспособан или да је малициозан, премијер Нетањаху је ове недеље, 29. октобра рано ујутро покренуо рат твитова, када је о себи зборио у трећем лицу: „Супротно лажним тврдњама – ни под каквим околностима, и ни у ком тренутку премијер Нетањаху није био упозорен о Хамасовим ратним намерама. Напротив, сви званичници безбедносних служби, укључујући и шефа Националног савета за безбедност, и шефа Шин Бета, су проценили да је Хамас био зауздан и да је тражио начин да се постигне договор.

Ово је процена коју су премијеру и кабинету изнова и изнова давале обавештајне и службе безбедности, све до избијања рата.“ Дакле, легендарни Мосад, Шин Бет, Аман, сви су заказали али он није. Па ипак, изгледа да је ударио на још светији храм израелске државе него што је Врховни суд који је хтео да потчини. Обавештајни апарат се разбеснео, а веома брзо је уследио контра-твит Бенија Ганца, новог коалиционог партнера у влади националног јединства, али који је и бивши министар одбране и генерал у пензији и љути Нетањахуов политички противник: „Када смо у рату, вођство мора показати одговорност, донети праве одлуке, и ојачати снаге. Премијер мора да повуче своју изјаву. […]“ Тако и би. Нетањаху је обрисао свој првобитни твит а уместо тога покајнички написао: „Погрешио сам и извињавам се због тога. Ствари које сам рекао након конференције за штампу није требало рећи. Дајем пуну подршку шефовима обавештајних служби. […]“ Жртвени јарац се ритнуо.

 Још један глас се дигао, глас Јаира Лапида. Популарни ТВ водитељ изгледа сличног Џорџу Клунију је такође Нетањахуов политички противник откако је оформио странку „Јеш Атид“ 2012. године. Иако су њих двојица склопили и коалицију 2013, Лапид је постао премијер 2022, у краткотрајној коалицији са странком „Нова десница“. Та коалиција је имала за циљ само да смени Нетањахуа не би ли осигурала да судски процес за корупцију против њега може да тече а да га влада не омета. 

Заставе Палестине и Израела, (Фото: АБЦ)

Но, тај шестомесечни мандат је Лапиду дао право да буде информисан од стране безбедносних служби, као бивши премијер. Након Нетањахуовог напада на обавештајне службе, Лапид је узвратио на истом бојном пољу. Рекао је да су га средином септембра обавештајне службе као бившег премијера упозориле на предстојећу ескалацију, те да ако је он био обавештен у таквом капацитету, то је морао бити и садашњи премијер, Нетањаху. Тачан садржај тих података Лапид није поделио, али јесте своје обраћање од 20. септембра у којем је упозорио на предстојећу инвазију и оптужио министре Итамара Бен Гвира и Безазела Смотрича да игноришу информације обавештајних служби. Лапид сада делује попут Касандре којој је Аполон послао мутна пророчанства чијих размера она сама није свесна. Да влада игнорише службе безбедности мора да је информација која му је такође дошла из тих служби, очигледно фрустрираних ниподаштавањем и игнорисањем министара.

Порука из Библије

Све указује на намерно запостављање границе са Газом. Мотив је влада свакако имала. Месецима су трајали протести због покушаја да се Врховни суд Израела стави под контролу премијера. Сада је нација уједињена услед кризе коју је згодно донео непријатељ споља а који је истовремено и непријатељ изнутра. Арапи живе и у Израелу као његови држављани и на Западној обали као окупирана популација која живи под терором јеврејских насељеника који листом гласају за екстремну десницу и некажњено убијају Палестинце. Ако су обавештајне службе прејак јарац за жртвовање, Палестинци свакако нису. С тим се слажу и споменути министри, Нетањахуови коалициони партнери из екстремистичких националистичко-верских партија „Ткума“ и „Оцма Јехудит.“ Они су ти који верују у божански мандат који је дат Јеврејима пре неких 3.000 година да населе Канаан и било какви људски закони или повеље о људским правима су за њих небитне. Битна је вера.

Тај верски екстремизам се, изгледа, прелива и на Нетањахуа, који је препознао његов употребни потенцијал у политици. Пре него што ће израелске снаге ући у избомбардовани Појас Гасе, што је инвазија од које цео свет страхује, како због ужаса који ће уследити тако и због ефекта који даље страдање Палестинаца може имати по стабилност Блиског истока, Нетањаху је одржао говор у којем је направио забрињавајућу религијску референцу. Војницима Израела је поручио да се сете Библије и шта је Амалек урадио, а затим их упоредио са Исусом Навином, Мојсијевим наследником и древним хебрејским војсковођом.

Кратка референца на Амалеке је могла бити пропуштена као део политичког фолклора, али реч је о епизоди из Библије у којој Бог кроз пророка Самуила заповеда истребљење читавог народа јер су се усудили да се успротиве племену Израела и њиховом богу. Цео трећи стих 15. поглавља прве књиге Самуилове гласи, у преводу Ђуре Даничића: „Зато иди, и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и ђецу и што је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.“ Аутор овог текста је имао прилике да на једном семинару са протестантским пасторима чује образложење за Холокауст базирано на овој причи. По Библији, зато што Саул није учинио што му је Бог наложио, крв Амалека је преживела и њени носиоци су у себи носили неизлечиву мржњу према Јеврејима. Такав је био Хаман у књизи о Естер, такви су били и нацисти, по овом аисторијском тумачењу. Уместо да размотримо контекст у којем се 7.октобар десио, како се усудио да предложи генерални секретар УН Антонио Гутереш, можемо прибећи бронзанодопском есенцијализму и предложити бронзанодопско решење. Божанска инспирација или нешто горе?

Мирко Даутовић
Извор; Нови Магазин