„Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам хришћанка“, говорила је будућа шефица владе Италије у предизборној кампањи, и победила. У њеним речима су биле сабране основе њене политике коју њени противници називају популистичком: радикални, па и профашистички конзервазивизам, протеривање миграната, одузимање права ЛГБТQ+ заједници, окретање од Европске уније ка Италији. Европска унија је након победе деснице у Италији у страху од нових подела
„Ово је ноћ поноса, олакшања, суза, загрљаја, снова, сећања“, рекла у недељу увече Ђорђа Мелони. Али када ова ноћ прође, мора свима да буде јасно, да „то није био циљ, већ почетак“. Ноћ је прошла, а Браћа Италије су према незваничним резултатима са око 25 одсто најјача партија у Иалији, а са коалиционим партнерима по свему судећи ће имати комотну већину у парламенту.
Kо је жена која је Италију одвукла удесно и препала добар део Европе?
Ђорђа Мелони је политиком почела рано да се бави: већ са 15 година је приступила “Омладинском фронту” профашистичке Movimento Sociale, а после 30 година активног политичког живота, водећи партију Браћа Италије (Frateli ‘d Italia) у коалицији са још три десничарске партије по свему судећи ће бити прва жена на челу итаијанске владе, и то најдесније од Другог светског рата.
Почетак њеног пута до тог тренутка није обећавао. Браћа Италије су на првим изборима на које је партија изашла 2018. године освојила око два процента гласова, али сада само чекају да сазнају са колико су прцената победили.
Advertisement
Нагли успон партије и Ђорђе Мелони могао се наслутити пре две и по године, на митингу испред базилике Светог Јована у Риму. „Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам хришћанка“, узвикивала је тада Мелонијева. У тим речима је на неки начин сабрано оно што је основа њене политике, коју називају популистичком, радикално конзервативном, па и профашистичком – борба за тзв. „традиционалне вредности“ испод којих се крије много тога. На пример, одбијање да прихвати да је позиција ЛГБТQ заједнице питање права и слобода, а не морала и сексуалности, по чему је на линији Римокатоличке цркве; протеривање миграната; екстремно конзервативни погледи на друштво; тврда национална политика оличена и слоганом Браће Италије „За Италију!“ (Per l’Italia!) у предизборној кампањи, као и оним ранијим, „Бог, отаџбина и породица“, који употребљавају бројни тврди конзервативци свуда на свету, а користио га је и Бенито Мусолини.
Однос према Мусолинију
Управо због „меких“ ставова о Мусолинију и италијанској прошлости у време власти фашиста Мелонијеву прате епитети попут „неофашисткиње“, али је у последње три године на много начина покушала да „испегла“ тај део политичке прошлости, па сада каже да је странку ослободила фашистичких елемената и да је италијанска десница „предала фашизам историји већ деценијама“.
Advertisement
Њен најближи сарадник Гвидо Kрозета, са којим је и основала партију, покушао је да у сличном духу објасни однос Мелонијеве према фашизму и Мусолинију: „Ђорђа је веома кохерентна особа: она је одрасла у политичкој породици у којој је једна страна долазила из постфашистичког миљеа. Она сматра да нема сврхе да се после 25 година проведених у политици некоме правда да није фашиста. Ђанфранко Фини је то урадио и није му много помогло, кад год би се загрејала политичка позорница он је за своје противнике био обични фашиста. Мелони се као министарка заклела на одбрану Устава, била је и потпредседница Kамере (Доњи дом Парламента), дакле она је на делу показала да није фашиста.“
И поред тога, немачки „Шпигел“ је назива „постфашисткињом“, док бечки “Стандард” пише: „Мелонијева је политички веома десно оријентисана, али се не може назвати затуцалом фашисткињом“.
На курсу САД и НАТО-а
„Фајненшел тајмс“ је Ђорђу Мелони својевремено назвао „италијанском Марин Ле Пен“, али има оних који указују да је она у свом конзервативизму и ставовима према ЛГБТQ+ заједници много ближа „италијанској Маргарет Тачер“. То можда потврђује и чињеница да је партија Ђорђе Мелони у Европском парламенту у посланичком клубу који су основали британски конзервативци, пре него што је Велика Британија напустила Европску унију. У том клубу је са пољском владајућом партијом Право и правда Јарослава Kачињског. Лига Матеа Салвинија, коалиционог партнера Браће Италије на овим изборима, је у посланичком клубу са суверенистима и популистима у коме је Национално окупљање Ле Пенове, аустријски и холандски слободари и Алтернатива за Немачку.
Advertisement
Такав избор Мелонијеве вероватно није случајан. За разлику од Салвинија и многих европских суверениста и популиста, она не користи оштру реторику када су у питању Сједињене Америчке Државе и НАТО, напротив. Није никада гајила блиске везе са властима Русије и Kине, нити их је јавно подржавала и правдала, за разлику од другог коалиционог партнера – Силвија Берлусконија. Очигледно, Ђорђа Мелони покушава да и на Вашингтон и на бриселску администрацију остави утисак да неће радикално мењати курс италијанске спољне политике ако постане премијерка. На трагу тога Браћа Италије су, такође, одустала од противљења евру и залагања за повратак лире, али се залажу за реформу Европске уније како би ЕУ постала мање бирократска и мање утицала на унутрашњу политику њених чланица.
Против Русије и за наоружавање Украјине
За разлику од многих десничара у Европи, Ђорђа Мелони је осудила руску агресију на Украјину, залаже се за санкције Русији и испоруке оружја Украјини.
Али, први члан политичког програма њене партије, који је припремљен уочи ових избора, каже: „Спољна политика фокусирана је на заштиту националних интереса и одбрану отаџбине“ или, другим речима, „Италија на првом месту“.
Advertisement
Сама Мелонијева изјављује и да не трпе све државе ЕУ једнаку штету од санкција Русији, и због тога предлаже оснивање посебног фонда ЕУ који би покушао да направи баланс међу државама чланицама. А било какви дисонантни тонови у овом тренутку у Бриселу звуче као рушење јединствене политике ЕУ према Русији. Међутим, ушима италијанских бирача њене речи сигурно пријају, а гласа се ипак у Италији, а не у Бриселу.
У њеној политици, макар у предизборнимнајавама, лако се може препознати популистичкирецепт Доналда Трампа и Виктора Орбана.
Време је за нове патриоте
Политички противници Ђорђе Мелони кажу да једноставан језик којим се она обраћа бирачима није тактика, већ да она другачије и не уме. Било тачно једно или друго, то јој је донело успех. Мада се при крају изборне кампање доста причало о Европској унији и рату у Украјини, доминантне теме кампање су били инфлација, скок цена енергената, лоша економска ситуација у земљи, неизвесна будућност… У таквим околностима, бомбастичне пароле попут „Италија на првом месту“ увек добро звуче.
Advertisement
Kоалицију у којој су Браћа Италије чине још Напред Италија (Форза Италиа) политичког ветерана Силвија Берлусконија (85), Лига Матеа Салвинија и још једна мања странка. Браћа су ту најјача партија, али је, ваљда за сваки случај, Мелони још раније организовала велики конгрес њене партије у Милану под слоганом „Доста је било диносауруса, време је за нове патриоте“.
И мада резултати избора у Италији и успех који постиже Ђорђа Мелони изгледају као политички земљотрес који у остатку Европске уније изазива нервозу, готово панику, не треба заборавити чињеницу да политичке победе у Италији кратко трају: од краја Другог светског рата ова земља је имала шездесет и девет влада, а просечан рок трајања владе био је 1,11 година. У том контексту, тек ће се видети колико је и да ли је успон Ђорђе Мелони и Браће Италије трајније стање које ће проивести тектонске промене на европском континенту, или пролазни тренд.
Извор: Момир Турдић/ vreme
