Више од 15 година између Црне Горе и Србије не постоји директни платни промет
Ово питање актуелизовано је током сусрета предсједника Црне Горе и Србије, Јакова Милатовића и Александра Вучића, у Београду 10. јула, који су оцијенили да је то препрека развоју бизниса и економских односа двије државе, пише Радио Слободна Европа.
Директни платни промет свих ових година, и поред бројих обећања званичника, није успостављен јер банке у Црној Гори нису имале интерес да у томе учествују, на начин како је то регулисано 2007.године.
Црна Гора са Србијом, као и са осталим земљама региона, платни промет обавља посредством страних кореспондентских банака.
У Централној банци, врховној монетарној институцији у Црној Гори, као најоптималније рјешење наводе пројекат повезивања централних банака Западног Балкана са Европском централном банком – TARGET Instant Payment Settlement.
Овај пројекат се одвија под покровитељством Берлинског процеса, иницијативе чији је циљ повезивање западнобалканских земаља и Европске уније на путу ка чланству у ЕУ.
Кад је прекинут директни платни промет?
Након изласка из заједничке државе са Србијом и стицања независности Црне Горе 2006. године између те двије државе прекинут је директни платни промет.
Годину касније потписан је Споразум о међународном клирингу из 2007. године, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије под покровитељством Народне банке Србије.
Споразум је заживио између БиХ и Србије, док се Црна Гора у тај систем није укључила.
Да би се успоставио директан платни промет било је неопходно да банке из обје државе закључе билатералне уговоре о отварању рачуна, преко којег би се плаћале пословне трансакције.
Но, ниједна банка са сједиштем у Црној Гори није била заинтересована да уђе у тај систем, иако је Централна банка потписивањем Споразума створила услове за функционисање таквог система преноса новца.
Како су нам незванично објаснили из банкарских кругова, за банке које немају велики промет исплативије је да трансакције обављају преко иностраних банака , код којих имају отворене рачуне.
Шта кажу званичници?
Након обнове независност Црне Горе, све владе обећавале су успостављање директног платног промета али до тога није дошло.
Бројни састанци привредника и званичника током власти у августу 2020. смијењене Демократске партије социјалиста завршавали су закључком како треба успоставити директан платни промет између Србије и Црне Горе.
Ипак банке у томе нису виђеле сопствени интерес а Централна банка није имала и нема механизам да их на то обавеже.
И нове власти наставиле су са истим залагањима.
Министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић средином прошле године саопштио је да тај је ресор, дописом Централној банци, иницирао успостављање директног платног промета са Србијом.
Исте године и премијер Дритан Абазовић је током састанка у Београду са српском премијерком Аном Брнабић казао да је привржен овој иницијативи.
Питање је актуелизовано и током последњег сусрета званичника Црне Горе и Србије, предсједника Јакова Милатовића и Александра Вучића у Београду 10. јула.
“Не бих да установљавам кривца, али са наше стране то је потпуно чисто. Ријеч је о међународном клирингу и никакве трошкове ту немају ни пословне банке у Црној Гори, ни Централна банка”, тврди Вучић.
Он је казао да је ту у питању “нешто друго”.
“Највећи дио кореспондентских банака у Црној Гори су њемачке и швајцарске и од увођења еура оне желе да имају пуну контролу”, навео је Вучић.
Милатовић и Вучић током састанка у Београду 10. јула
Наиме, привредници двије државе годинама истичу да им је проблем одвијање платног промета преко страних кореспондентних банака што им ствара додатне трошкове у виду високих провизија, а затим чекају дуже од два дана да им новац “легне” на рачун.
Милатовић је подржао идеју о успостави директног платног промета јер је, како је казао, Србија један од најважнијих економских партнера Црне Горе.
Шта кажу подаци?
Како је Милатовић навео, Србија је 2022. била највећи страни инвеститор са 137 милиона еура или 12 одсто укупне вриједности страних инвестиција, што је у односу на годину раније повећање од 80 одсто.
Извор: Банкар.ме
