Многи би мијењали систем, али кад се ушушкају у њега тајац

Има једна појава, која није „карактеристична“ , само за један етнос, конфесију, политичку партију., опозицију позицију, локалну средину итд итд…А то је , да има доста оних који , када су именовани на неку функцију, онда им је систем потпуно у реду, а ако су разрјешени, или им је истекао мандат, онда су љути, прозивају, нападају , ништа им „није у реду“.

Доста знам тих и таквих, који су , били спремни на послушност, “ мијењање идеологија“ само да им „запане“ ,неко мјесто. А када им је западало , нијесу „таласали“ , били су као бубице. И све су слушали , наравно оне које треба. Знам и неке , који су непосредно, пред само очекивање именовањa, „угасили“ профиле на друштвеним мрежама, избјегавали давање било каквих изјава, које би им могли штетити код оних, који треба да их именују. И на сва звона , хвалили и оне , а и „систем за који се они залажу“.

Џевдет Пепић, (Фото: Принтскрин/Јутјуб)

А ако би се десило , да њихова именовања не прођу, или су разрјешени, тада су окретали „ћурак“ и износили тврдње , да ни систем, а ни они који га „протежирају“ не ваљају, ама баш ништа. Има , доста и оних , који су док су били у „пуном мандату“ , нијесу једну, једину проговорили „и по њима је све било, како треба“. Али, када нијесу предложени или реизабрани, тек тада „су смогли снаге, да кажу да много, много тога, није ваљало ништа“ Ко зна, можда ништа није ту ни „чудно“. Јер однос према систему им је „зависио“ од тога , да ли су на функцији, или нијесу. Држећи се почесто оне „добро је , функција то сам ја“ , или оног „лоше је, јер функција то нијесам ја“!?

А зна се да оно што код већинске Црне Горе, је било и сада је од значаја је „да имаш функцију“. И да је до ње дозвољено доћи, свим и дозвољеним и недозвољеним средствима. Е ако им то није запало, или им није потрајало, е онда су знали „проговорити“!
А однос према томе „ваља ли“, или „не ваља“ , зависило је искључиво од њиховог личног статуса. Тако да оно , за опште добро, код тих и таквих, просто није „пило воду“!!!

С’ поштовањем
Џевдет Пепић