Из године у годину се повећавају количине кокаина заплењеног у луци Антверпен. То представља, међутим, само део робе која је стварно у оптицају. Власти су преплављене брзим растом овог тржишта и насиљем које оно ствара са обе стране границе – преноси Kurie Enternasional писање белгијске штампе. „Подметање пожара, молотовљеви коктели, пуцњаве, отмице, гранате, ликвидације“, антверпенски дневник Gazet van Antverpen наводи једну по једну епизоде насиља повезаних са трговином дрогом које су се последњих година дешавале у лучком граду и околини. Листа је скоро бескрајна. Приближава се броју од 200 случајева за седам година.
Антверпен – капија Европе за кокаин
Прошлог лета, посебно је дошло до пораста насиља: „Сваки дан или скоро, медији су извештавали о инцидентима у вези са организованим криминалом“, пише Де Морген, коме криминолог Шарлот Kолман (Универзитет у Генту) објашњава да су мотиви ових догађаја обично исти: „Застрашивање, упозорења или одмазде” између ривалских група.
У 2013. заплењено је 4 тоне кокаина, а више од 100 тона у 2022. години.
Ради се о томе да су се количине дроге, као и цене по којој се она продаје, последњих година вишеструко повећали. У 2013, количина кокаина заплењеног у луци Антверпен и даље је била око 4 тоне; ове године надлежни очекују да цће прецћи симболичну границу од 100 тона. Белгијски град је сада главна капија за трговину кокаином у Европи, испред Ротердама.
„Златна медаља без које би наша земља добро прошла“, коментарише фламански лист.
„Пре четрдесет година, због превелике производње млека, Европа се распадала под планином путера. Од сада се у Антверпену рушимо под планином кокаина“, упозорава Газет ван Антверпен. Између осталих проблема, овај прилив представља велики логистички изазов: Белгија заплени толико дроге да не може довољно брзо да је се реши.
У принципу, заплењена роба је спаљена, али с обзиром на техничка ограничења и еколошке стандарде, спалионице не могу да издрже корак, упозорава лист. „Мораћете да инсталирате нове.“
У међувремену, дрога се складишти, а ова акумулација „почиње да поприма невероватне размере. Тренутно десетине тона кокаина чекају да буду уништене у царинским складиштима. Међутим, с обзиром на њихову тржишну вредност, власти страхују да ц́е криминалне групе настојати да их се домогну.
До 30 убистава годишње трговаца дрогом у Холандији
„Лука Антверпен је огромна и само мали део од милиона контејнера који у њу улазе може се контролисати“, пише де Фолкскрант. Углавном, роба стиже из Латинске Америке, скривена у пошиљкама воц́а, и одлази „скоро у целину за Холандију”, одмах са друге стране границе. „У Антверпену живи неколико породица које се баве превозом“, наставља холандски дневник, „али велики картели су у Холандији, одакле онда дистрибуирају дрогу по целој Европи.
„У Холандији је свођење рачуна у свету дроге готово уобичајено“, коментарише Хет Ниеувсблад, а убиства повезаних са трговином дрогом има 15 до 30 годишње. И поред тога, убиства адвоката Дерка Виерсума (2019.) и новинара Петера Р. де Вриеса (2021.) изазвала су бурне реакције, подвлачи популарни дневник, јер двојица људи „нису припадали овом подземном универзуму и нису били умешани у злочине“.
„У поређењу са холандским суседом, ситуација је прилично мирна у Белгији“, примећује Волкскрант који додаје да постоје страхови да цће се ствари променити ”зато што су надлежни превазиђени размерама ове појаве. Полиција, правосуђе и царина жале се на недостатак људских и финансијских ресурса“.
Пораз кроз легализацију дроге
После таласа насиља овог лета, реакције су биле бројне у белгијској штампи. За неке, попут адвоката из Антверпена Валтера Дамена који је говорио у Де Стандаарду, потребно је “натерати“ потрошаче кокаина, којих је све више, да схвате да имају „крв на рукама“.
Осим ако, сугерише уредник истих новина, проблем не схватимо обрнуто. Поглед на анализе отпадних вода у Антверпену довољан је да схватимо да се „дух времена” променио, каже он: за пет година трагови кокаина су се удвостручили. Употреба овог опијата је толико раширена да је нејасно – ужива ли вец́ увелико неефикасни „рат против дроге“ довољну подршку јавности да би имао било какво значење. Без директног залагања за легализацију, сматра се да је дошло време да нас, колективно, питају „да ли и даље сматрамо употребу кокаина нечим озбиљним”, пише у Де Стандаарду.
Управо то исто признање неуспеха рата против дроге и немоћи власти пред насиљем повезаним са трговином људима, навело је градоначелника Амстердама да позове на „декриминализацију кокаина“ и „регулацију тржишта“, како преноси Телеграф. Насупрот томе, он у Антверпену пре свега захтева јачање средстава полиције и правосуђа.
Фламански јавни медиј ВРТ анкетирао је неколико стручњака о питању легализације или декриминализације. Они то генерално виде као начин контроле тржишта и састава супстанце у оптицају. На средњи рок то је, по њима, начин да се извуче тепих испод илегалних трговаца. Идеја о легализацији тешких дрога, међутим, није убедљива за све, подвлачи ВРТ и цитира једног токсиколога који каже:
„У случају предозирања, немате другу шансу.“
У сваком случају, прецизира криминолог Шарлот Kолман, таква мера би имала смисла само ако би се спроводила бар на европском нивоу.
Извор: Н. Ј. /balkanmagazin
