,,…Част ми је најпонизније изјавити Вашем Величанству да ћу бити лојалан грађанин и да ћу искрено и лојално служити интересима државе С.Х.С. као и бити вјеран Вашем Величанству, као и Династији Карађорђевића, јер сам тврдо увијерен, да ћу моћи и овим путем користити интересима мога народа…“
У овом тексту прилажемо вам дијелове писма писаног у Јануару 1925. године које је Јован Пламенац, вођа и главни организатор Божићног Устанка, у покајној ноти упутио краљу Александру Карађорђевићу. Јован Пламенац у писму моли од краља Александра амнестију за његове ,,политичке кривице“, као и да му буде допуштен слободан повратак у краљевину СХС, док се заклиње на лојалност и оданост краљу.
Интересантни су пасуси у којима појашњава зашто је стао на страну на коју је стао 1918. године. Он наводи:
,,…У тим мојим светим напорима за Црну Гору и Српство били су ми непријатељи само они, који су били или непријатељи Црне Горе и њене династије, или Српства…“
Као и да:
,,… је у интересу српског народа да се на конференцији мира појаве двије српске државе са посебним захтијевима, а у једном истом циљу тако, што не могне једна добити за Српство да то добије друга.“
Да се примјетити да ови и други бројни цитати из писма не иду руку под руку са идеологијом и политиком која се данас приписује Зеленашком покрету и Божићном Устанку од данашњих тзв. ,,Комита“.
Ово писмо по облику и садржају наликује писму које је Крсто Поповић исте године писао краљу Александру са сличним молбама и обећањима. И Јована Пламенца и Крста Поповића ће током другог свјетског рата, без суђења, убити партизани.
У наставку текста прилажемо вам прву и посљедњу страну писма Јована Пламенца.
***
,,Ваше Величанство,
Узвишени Господару,
Најпонизније молим Ваше Величанство, да би ми благоизвољели милостиво извинити, што сам принуђен овим путем поднијети пред Узвишени Престо Вашег Величанства ову моју молбу следеће садржине:
Рођен сам у Црној Гори 1879. године. Потомак сам једне угледне црногорске породице, која је кроз толике вјекове давала веома заслужне људе своме народу. Скоро одмах послије мојих универзитетских штудија у Њемачкој ушаосам у политички живот Црне Горе. Посједао сам у низу година све њене високе политичке и чиновничке положаје. Био сам народни посланик, вођа такозване Праве Народне Странке, Председник Народне Скупштине, министар разних ресора, државни савјетник, шеф владе итд. Вршио сам са успјехом разне државне мисије од највећег повјерења и значаја. Одликован сам високим домаћим и страним орденима. У своје вријеме (1913) имао сам част да будем одликован и од стране Србије првим степеном ордена Светог Саве.
***
Ваше Величанство,
Милостиви Господару,
Ја сам напослетку ријешио, послије пуне године дана размишљања и послије неких шест година тешке борбе и странствовања да се одазовем жељама мојих личних пријатеља, те да покушам, да се легалним путем повратим у моју нову Отаџбину, као њен слободан грађанин и да у том случају ставим моју радну снагу на расположење држави Срба, Хрвата и Словенаца. Али како сам, у одбрани части и суверених права бивше црногорске државе, као и у одбрани права, части и интереса црногорског народа и његове бивше династије, починио извијесне политичке кривице, према Србији, односно према држави С.Х.С. то најпонизније молим Ваше Величанство, да би сте ми благоизвољели, данас већ као мој Узвишени Господар, милостиво дати амнестију за све моје политичке кривице.
Част ми је најпонизније изјавити Вашем Величанству да ћу бити лојалан грађанин и да ћу искрено и лојално служити интересима државе С.Х.С. као и бити вјеран Вашем Величанству, као и Династији Карађорђевића, јер сам тврдо увијерен, да ћу моћи и овим путем користити интересима мога народа.
Такође надам се Величанство, да ће бити и влада Вашег Величанства вољна, да правилно оцијени овај мој корак са виших државних интереса, те да ће и Вашу најмилостивију одлуку радо у дијело привести.“
Вашем Величанству најоданији и најпонизнији (потпис Јована Пламенца)
Париз, 31-I-1925
Редакција
