Пише: Милица Срејић
Група студената и професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ) одржала је у уторак (3. март) трибину поводом питања статуса УПКМ. Имају много питања, а готово да одговора нема. Шта се догодило на састанку са ректором УПКМ, Небојшом Арсићем? Која питања постављају студенти? Коначно, о незваничним сазнањима о састанку у Бриселу
Питање статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ) окупило је студенте и професора тог Универзитета на трибини одржаној у уторак (3. март) у Северној Косовској Митровици. Трибина је одржана у свечаној сали Норт Сити ресторана јер неформална група професора „ПроАктив” није добила одобрење да трибину одржи у амфитеатру Факултета техничких наука у Косовској Митровици.
Најављена примена Закона о странцима од 15. марта, као и недавни ултиматум који је Факултету техничких наука УПКМ доставио Приштински универзитет (по косовском систему), да се исели или потпише уговор са њима у року од 30 дана, актуелизовао је питање статуса УПКМ. Тај рок истиче за око недељу дана. Међу студентима влада забринутост због неизвесности. Информације су штуре, односно практично непостојеће.
На одржаној трибини студент Филозофског факултета, Димитрије Ракочевић поставио је три питања: „Шта тачно подразумева интеграција Универзитета? Шта можемо да урадимо да то зауставимо, спречимо, у најгорем случају да одложимо (интеграцију)? Коме да се обратимо?”.
Додао је да би на ова питања одговорили потребна је снажнија академска заједница где би се прикључили и неистомишљеници, те они који нису излазили на улице.
Проф. др Данијела Кулић са Филозофског факултета је нагласила да је на Филозофском факултету у уторак (3. март) одржано изборно веће.
„Ректор (Небојша Арсић прим. аут.) дошао је данас да разговарамо са њим. Оно што нас је све охрабрило на Филозофском факултету јесте чињеница да су готово све колеге имале много тога да кажу, да критички укажу на све последице које ће доћи уколико се Закон о странцима примени. То до сада нисмо доживели. Тишина влада, страх влада и сви који кажу да страх не постоји, он постоји. Постоји зато што овде немамо нити право, нити било какву заштиту”, указала је Кулић. Како то Закон о странцима утиче на на пример студенте? Уколико студент нема косовска документа он би морао да пријави косовским службеницима своје боравише. Њих је, према подацима Српске листе, око 3000 на УПКМ.Закон предвиђа да неко коме треба привремени боравак, на пример, мора да достави доказ о упису у неку акредитовану институцију високог образовања Косова. Таква документа не могу да издају српске институције. Стога, поставило се питање – шта ће бити с њима?
Опширније о томе „Време” је недавно писало.
Питање без одговора – шта је решење
Правник, Драгутин Ненезић каже да се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици налази у маказама, између две ватре – „између свог оснивача (Србије прим. аут.), који ће на крају реаговати једино како може, а то је да измести Универзитет као и све остале институције што је изместио” и Приштине.
Ненезић је нагласио да нема поузданих информација шта ће Србија да начини, али да он не види шта друго може бити решење. Ипак, указао је да постоји довољно правних аргумената да се тражи да Универзитет остане на Косову.
Према његовим незваничним сазнањима ове недеље ће се у Бриселу разговарати о школству и здравству.
„Постоје неке најаве да се ове недеље неко у Бриселу око нечега договара. Прво то неће бити никакав договор, то ће бити у најмањем случају неко ублажено прелазно решење за људе који су погођени применом овог Закона (о странцима), а пре свега усмерено на школство и здравство. Мислим да се нико не бави Универзитетом, а волео бих да ме неко исправи”, објаснио је Ненезић.
Професор уставног права Слободан Орловић из Новог Сада на одржаној трибини рекао је да је једино решење када је у питању Закон о странцима да се његово спровођење или пролонгира или обустави.
„Када би лицемерна Европска унија и чини ми се још увек дезоријентисана власт милијардера у САД утицала на косовске власти да овај закон на неко време обустави или склони то би био једини могући излаз из ове ситуације”, закључио је Орловић.
Извор: Време
