Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Пилион: Где се на планини грчких богова и кентаура крије посебно историјско благо

Журнал
Published: 4. мај, 2023.
Share
SHARE

Бројни манастири у селу Макриница на грчкој планини Пилион вековима су крили вредно уметничко и историјско благо. Данас, на тргу у селу које је ушушкано у срцу Тесалије, и које има величанствен поглед на Егејско море, нови Музеј византијске уметности и културе, чувар је бројних, вредних уметничких дела.

Археолошки налази сугеришу да је подручје села Макриница на магичној планини кентаура, познатој и као „летњиковац богова“, било насељено још у античко доба.Током владавине Турака широм Балкана, то место је било заштићено, првенствено због изузетно неприступачног терена, па су у њему цветали, осим слободе – и трговина и занатство.

Поглед са Макринице

Богатство села се до данас огледа у разноврсности његових споменика и реликвија, који су истинска ремек-дела уметности становника са Пилиона – како световне тако и црквене.

Јеванђеља (19. век)

Јеванђеља (19. век)

Због великог броја манастира који су били власници јединственог уметничког блага, али на удару провалника – решено је да се оно обједини, па је 2018. године основан Музеј византијске уметности и културе Макринице.

Барјаци који су се у периоду између 15. и 18. века користили за литије и црквене процесије; неки су са позлатом

Барјаци који су се у периоду између 15. и 18. века користили за литије и црквене процесије; неки су са позлатом

Тако су данас, у центру села, у здању саграђеном у стилу традиционалне архитектуре Пилиона, изложени бројни, вредни предмети и уметничка дела.

Изложени су бројни, вредни предмети и уметничка дела међу којима су иконе, слике, примерци позлаћених Јеванђеља...

Изложени су бројни, вредни предмети и уметничка дела међу којима су иконе, слике, примерци позлаћених Јеванђеља…

Међу експонатима су иконе, византијске слике на платну, примерци позлаћених Јеванђеља, накит, одећа, заставе и остали предмети које су користили виђенији, људи али и „обичан народ“ у доба Византије.

Музеј је грађен у традиционалном стилу кућа са Пилиона

Музеј је грађен у традиционалном стилу кућа са Пилиона

Круне које су се користиле током церемоније венчања, кандила, постоља са крстовима, кадионице… Сви они сведоче на свој начин, како се живело у време Византије.

Одежда (руска) коришћена током литургија на прелазу 19. у 20. век

Одежда (руска) коришћена током литургија на прелазу 19. у 20. век

У Музеју су посебно поносни на рељефну икону Богородице из 13. века, димензија 170 са 63 центиметра, познату по имену „Оксиа Епискепис“.

Приказује Богородицу са подигнутим рукама. У Музеју кажу да име ове иконе заправо означава посебно истакнуте уши девице Марије, што иначе није случај у уметничким приказима Богородице.

Икона Богородице из 13. века

Икона Богородице из 13. века

На свету постоје три такве иконе, од којих се две чувају у Цркви Светог Марка у Венецији, и које су одавно биле украдене из, тада – Константинопоља.

Круне за венчање (19. век)

Круне за венчање (19. век)

Међу експонатима из скоријег времена, издвајају се иконе уметника Теофилоса Хаџимихаилоса.

Иконе истакнутог уметника Теофилоса Хаџимихаилоса

Иконе истакнутог уметника Теофилоса Хаџимихаилоса

У Музеју се чува велики број његових икона које је иначе – волонтерски правио за манастире са планине Пилион. Осим тога, позната су и његова сликарска дела, и једини је Грк који је имао своју изложбу у Лувру у Француској.

Прикази из Свете земље, уље на платну (1726.)

Прикази из Свете земље, уље на платну (1726.)

„Макриница има 11 цркава и капела, и Волоски митрополит Игњатиос имао је идеју да се вредни предмети из њих посебно чувају у Музеју како би се најпре рестаурирали, али и заштитили од провалника“, каже за Интернет портал РТС-а Николаос Контогеоргос, задужен за поставку Музеја.

Николаос Контогеоргос, представник Музеја

Николаос Контогеоргос, представник Музеја

Музеј је прошле године посетило осам хиљада ученика и пет хиљада студената. Ипак, како каже наш саговорник, мали број људи зна за музеј, и како истиче, изложено благо чека на више посетилаца.

Текст је реализован у оквиру сарадње РТС-а и програма Делегације ЕУ у Србији „Пулс Европе“.

Извор: Маја Стојановић/rts.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Стеван Кордић: Како даље живети
Next Article Сјећање на Момира Војводића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Грактање и арлаукање

Пише: Филип Драговић На дан Престонице 13. новембра, чувени навијач београдског "Партизана" Никола Ђурашковић, поново…

By Журнал

Јокић се мучио, па разбио Лејкерсе – Денвер на побjеду до финала!

Кошаркаши Денвер Нагетса победили су Лос Анђелес Лејкерсе 119:108, у трећој утакмици финала Западне конференције.…

By Журнал

Венецијанско огледалце

Пише: Атанас Ступар Велики пјесник Јосиф Бродски назвао је Венецију воденим жигом. Ових дана наши…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Проширење Европске уније на исток: (Гео)политички, економски и вредносни критеријуми

By Журнал
Мозаик

Бечки конгрес и прерасподјела сила на континенту: Како је изгледала Европа након Наполеона?

By Журнал
Мозаик

Италијански дизајн америчког сна: Загор Те-Неј и Рафаела Кара, звијезде седме бивше југословенске републике

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?