Србија је ремизирала са Ирском у Даблину, упркос доминантној игри. Сада ће „орловима“ за директан пласман на Мундијал у Катару готово сигурно бити потребан тријумф у Лисабону. Задатак који је изузетно тежак, не и немогућ, нарочито ако „орлови“ наставе да приказују игру као у досадашњем делу квалификација.
„Ако победимо три наредне утакмице, пласираћемо се директно на Светско првенство у Катару“, мирно је рекао после ремија у Даблину капитен репрезентације Србије Душан Тадић.
После пет одиграних мечева, Србија има три победе и два ремија. У неким ранијим квалификационим циклусима, у овом тренутку бисмо се надали да можемо да се довучемо до другог места у групи, али ова екипа на челу са селектором Стојковићем има потпуно други начин виђења ситуације.
И то је оно што је значајна промена у односу на ранији однос према дресу са националним грбом, упркос освојеном „само“ једном боду на „Авива“ стадиону – „орлови“ верују да имају квалитет да се надмећу и победе сваког, па и Португалце, који важе за једну од најјачих репрезентација на свету.
Три утакмице пре краја квалификација, Португалија има два бода предности у односу на Србију, па, уколико се екипа Фернанда Сантоса негде не „оклизне“, управо ће дуел две првопласиране селекције у Групи А одлучивати ко ће директно на Мундијал, а ко у бараж.
Утакмица у Лисабону на програму је 14. новембра, а пре тога Србију очекују макар на папиру лакши дуели са Луксембургом у гостима (9. октобар) и са Азербејџаном код куће (12. октобар).
Селектор Драган Стојковић Пикси потпуно је преокренуо фудбалску филозофију националног тима, који игра нападачки, леп фудбал, па без обзира на касно примљен гол од Ирске (заправо аутогол) који нам је одузео два бода, делује као да играчи уживају у самој игри и да једва чекају следеће окупљање репрезентације.
Иако су „орлови“ доминирали током свих 90 минута утакмице са Ирском и на крају били кажњени за бројне промашаје, нико тај резултат није доживео као катастрофу, већ као опомену која може бити изузетно корисна у преосталом делу квалификација, али и, надамо се, предстојећем Мундијалу у Катару.
Пикси је против Ирске у гостима извео изузетно офанзиван састав, што се мало који његов претходник усудио да проба, без обзира на јачину противника.
Игра Србије била је течна, веома маштовита, недостајала је само егзекуција. Колико је то била кривица српских нападача, још више је била заслуга младог ирског голмана Базунуа, који је бранио све могуће и немогуће.
Уколико се бар део промашених прилика врати на неким наредним мечевима, нарочито у дуелу са Португалијом, Србија ће добити много више него што је изгубила ремијем у Даблину.
Наредна утакмица националног тима на програму је за месец дана, до тада има довољно времена да се слегну утисци из Даблина, да се екипа смири и на најбољи начин припреми за дуеле са Луксембургом и Азербејџаном.
Уколико се упишу планиране победе, нација може да спреми за спектакл са Португалијом, па како буде.
Једно је сигурно – „орлови“ нас, уколико буду играли као и до сада, неће разочарати.
