Сматрао сам, и сматрам и сада, да је Ловћен, сам по себи, већ историјски споменик и да је, као такав, ушао у историју Југославије као симбол слободе са Његошевим гробом на врху. Нигде на свету споменик се не подиже на неком ненасељеном месту, него тамо где људи живе У томе се и исказује пијетет према великану коме се споменик подиже.
Друже уредниче, читао сам у ,,Политици“ да је покренуто питање где да се постави Мештровићев споменик Његошу, на Ловћену или у Цетињу. Још пре неколико година, као члан жирија за подизање Његошевог споменика, био сам против тога да се споменик прави на врху Ловћена.
Сматрао сам, и сматрам и сада, да је Ловћен, сам по себи, већ историјски споменик и да је, као такав, ушао у историју Југославије као симбол слободе са Његошевим гробом на врху. Нигде на свету споменик се не подиже на неком ненасељеном месту, него тамо где људи живе У томе се и исказује пијетет према великану коме се споменик подиже.
Ако се Мештровићев споменик Његошу постави у Цетињу, а не на Ловћену, Цетиње, већ и само град-споменик, где ће видети хиљаде и хиљаде људи, само ће још више добити у својој историјској величини, а Ловћен неће ништа изгубити од свога значаја.
Ристо Стијовић, вајар
Извор: Политика, 18. 5. 1963.
