Понедељак, 15 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Пет највећих трговаца у Србији има мање филијала него пет највећих кладионица

Журнал
Published: 21. новембар, 2023.
Share
Depositphotos
SHARE

Број уплатних места пет највећих кладионица по приходу у Србији већи је од броја филијала пет највећих супермаркета, а кладионице при том бележе и солидан раст прихода – који је, додуше прошле године био посебно гурнут навише због Светског првенства у фудбалу.

Depositphotos

Подаци које је прикупила редакција Блоомберг Адрије показују да има 1.374 филијала супермаркета пет највећих трговинских ланаца у Србији док је број уплатних места кладионица 1.626. Подаци су прикупљени са званичних сајтова компанија и из годишњих извештаја Агенције за привредне регистре за 2021. и 2022. годину и за неке компаније које се баве играма на срећу укључују кладионице а за неке сва уплатна места. Притом, клађење преко интернета није урачунато у ову процену као ни пословање компанија ван Србије.

Тако, подаци показују да је највећи прехрамбени малопродајни ланац Delhaize, под којим се налазе продајни формати Maxi и Shop&Go, има 502 филијале у земљи што је мање од броја уплатних места Max Beta  – 675 (од тога,  Max Bet има 317 кладионица).

Поред тога, Моцартових кладионица је 478, што је за девет више од броја филијала Амана и Univerexporta а сам Балкан Бет има 20 уплатних места више него што Лидл има радњи.

Пословање кладионица у Србији

У међувремену, кладионице убрајају озбиљне приходе. У сектору уметности, забаве и рекреације, кладионице у Србији су велики победници. Kомпанија са највећим приходом у овом сектору прошле године била је Моцарт са 184,9 милиона евра док је други био Макс Бет са 117,4 милиона евра.

Четири од пет највећих кладионица у земљи по приходу забележиле су раст прихода у 2022. години у односу на 2021. годину (подаци за Ибет365 нису јавно објављени јер накнада није плаћена, показује извод из АПР-а). Међутим, тај тренд није велико изненађење јер кладионице на светском нивоу традиционално више зарађују у годинама када се одржавају велика светска такмичења а прошле године организовано је фудбалско Светско првенство у Kатару.

Власници кладионица у Србији најчешће су приватна лица, показују подаци Dun&Bradstreeta, а од највећих пет по приходу једино је Балкан Бет у већинском власништву правног лица, компаније Merkur Casino GmbH из Аустрије. Ова компанија има у удео од 51 одсто у компанији Пионир Интернационал Нови Сад, која држи кладионице MerkurXTip. Поред тога, Адмира из Kрагујевца која се бави приређивањем игара на срећу у аутомат клубовима је у власништву фирме Novomatic, која је део Novomatic групације. У власништву те групације је и Збет, компанија која управља спортском кладионицом Адмиралбет.

Извор: Вања Поповић/rs.bloombergadria.com

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Шта су показали избори у Хесену и Баварској
Next Article Зашто евро јача у односу на долар и франак?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ренесанса италијанског фудбала по мери Ђорђе Мелони и Матеа Салвинија

Ренесанса италијанског фудбала почиње, али поред спортских резултата неопходно је и додатно економско улагање за…

By Журнал

Жао Кангмин, човек који је „открио“ кинеску војску од теракоте

  Кад се археолог Жао Кангмин јавио на телефон у априлу 1974, све што му…

By Журнал

Катунску нахију су населили Херцеговци!

ИЗ ЗАПИСА ЧУВЕНОГ ИСТОРИЧАРА И АРХИМАНДРИТА НИЋИФОРА ДУЧИЋА (1832-1900) Нићифор Дучић је био историчар, добровољачки…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаик

 Древне звезде у Млечном путу

By Журнал
Мозаик

Синан Гуџевић: Слика Николе Kолаковића, пјевача и приповједача

By Журнал
Мозаик

УМЕСТО БЛЕСКА БЕХАРА У СНУ: Портрет Милоша Црњанског мајстора Саве Шумановића

By Журнал
Мозаик

Борељ: Вучић и Курти се договорили да нису потребни нови разговори у вези са предлогом ЕУ

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?