Наука је сила која непрекидно мијења свијет помјерајући границе могућности због чега улагање у знање, образовање, младе истраживаче, истраживачке капацитете и јачање сарадње и умрежавање научника доприноси бржем развоју држава и друштва.
То је поручено на отварању међународног научног скупа “Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023”, који је организовао Универзитет Црне Горе, а подржало Министарство науке и технолошког развоја.
Ректор Универзитета Црне Горе, Владимир Божовић, указао је да у свијету науке и истраживања не постоје географске границе, већ само оне које у датом тренутку одређују могућности личног, али и општег напретка.
“Наука је сила која непрекидно мијења свијет помјерајући и границе могућности. У том свеопштем комешању сусрећемо се са бројним изазовима, које рјешавамо у ходу. Вриједност науке не смије бити у знању, које се хладно ниже у спратовима времена без топлине за живот друштва, али и одговорности за човјека и његове потребе”, казао је Божовић.
Поручио је да није циљ високотехнолошка, апатична и хладнокрвна цивилизација у којој је човјек пука статистичка јединица, понекад и вишак.
“Развијати научну мисао, стремити највишим цивилизацијским котама, не може бити у конфликту са природном потребом његовања коријена и традиције. Само тако се гради печат снажне културе, којом су се и неки мали народи винули високо на љествици општечовјечанских достигнућа, научних и свих осталих. Зрно инспирације је клицом заметнуло, очекујемо бујне и сочне плодове наредних година”, порука је Божовића.
Министарка науке и технолошког развоја, Биљана Сћепановић, сматра да је други међународни научни скуп почетак друге традиције, а да је Црна Гора мала земља са великим срцем и научном заједницом која, можда, није бројна, али је ефективна и успјешна.
“Министарство се са великим задовољством придружује организацији оваквих догађаја и имамо планове да јачамо сарадњу са дијаспором и пријатељима и на друге начине. Желим да захвалим дијаспори и академским пријатељима, али не само академским, већ пријатељима у правом смислу који су увијек спремни да нам помогну. Ми смо заједно јачи. Наглашавам пријатељство и добре односе међу нама без обзира на број”, рекла је Шћепановић.
Академик Предраг Мирановић испред Црногорске академије наука и умјетности вјерује да ће научни скуп бити подстрек и колегама из области друштвених и хуманистичких наука који на сличан начин промишљају и који би вољели да у сличном формату “организују манифестацију овог типа, окупе дијаспору из области ових друштвених и хуманистичких наука која је несумњиво једнако велика као и ова наша”.
“Као физичар, унапријед се радујем предавањима које ћу да чујем од мојих колега физичара, које све познајем, али нисам имао прилику да их дуго видим и чујем и надам се да постоји исти ентузијам и у другим секцијама”, казао је Мирановић.
Академик Елвис Ахметовић дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, нагласио је да улагање у знање, образовање, науку, младе истраживаче, истраживачке капацитете и јачање сарадње и умрежавање научника између земаља доприноси брзом развоју држава и друштва.
“Сходно томе овај научни симпозијум је веома значајан за Црну Гору и шире јер доприноси афирмацији науке и порасту потенцијала у истраживачком дијелу”, рекао је Ахметовић.
Ректор Божовић је на отварању научног скупа уручио звање “почасни професор Универзитета Црне Горе” истакнутом научнику истраживачу Брукхејвен Националне лабораторије и професору на Универзитету Јејл у Америци, проф. др Ивану Божовићу.
А том приликом професор доктор Иван Божовић казао је да не би желио да признање буде само почасна титула, већ нешто стварно, а под тим мисли да ће покушати да успостави што је више могуће научну сарадњу између колега у Црној Гори и колега у Сједињеним Америчким Државама, гдје годинама живи и ради.
“Вјерујем да ће ово бити више од позивнице и да ћу бити у прилици да обезбиједим и средства која су неопходна за сарадњу такве врсте. Надам се да ћемо заједно радити на другим облицима научне сарадње, кроз заједничка истраживања, објављивање радова у престижним научним часописима”, казао је Божовић.
Нобеловац, Константин Костја Новоселов, указао је да данашња технологија није ни близу имагинацији, односно машти оних који су направили филм Терминатор 2 и “мало ми је жао због тога”.
“Када је ријеч о роботици она је технологија, која иде од врха ка дну, гдје имамо индивидуалне компоненте и материјале, који сами за себе не значе много. Када је ријеч о изради сатова имамо механизме који се праве од челика, који сами по себи не значе много. Дакле, компоненте саме по себи нису функционалне. Функционалност и сложеност происитиче искључиво на системском нивоу. Појединачни дијелови сами по себи, иако јесу од великог значаја немају функцију када нису у комбинацији са другима. Тако то стоји и са роботиком и генерално тако наши системи изгледају у овом тренутку”, објаснио је Новоселов.
Системи се, како је рекао, ослањају на то да су материјали статични и да се користе у њиховом основном стању, које је непромјењиво.
“Тако трехнологија третира и посматра материјале. По њој су они стабилне компоненте и ми сада желимо да еволуирамо све до оне тачке, гдје на основу екстерног окружења можемо креирати материјале који имају мета стабилно стање. Имамо неке представе о томе како би то могло да се учини. То би морало да буде мултикомпонентни систем, гдје постоји јака интеракција између различитих компоненти и та њихова усаглашеност мора да се очитује на више различитих канала. Различите интерекције ће морати да се дешавају на различитим слојевима и то одмах доводи до врло сложеног енергетског пејзажа”, рекао је Новоселов.
Циљ је, како је казао, креирати динамичне материјале, који могу довести до понашања које излази ван устаљеног оквира.
Новоселов је закључио да је идеја за будућност да се направе паметни материјали “којима можете сами да одредите одређене карактеристике њихове функционалности и онда могу да имају ширу примјену”.
Извор: ucg.ac.me
