Пре тачно дванаест месеци НАСА је објавила прве величанствене фотографије које је забележио телескоп „Џејмс Веб“ и пружио нам нови увид у прве галаксије које су настале након Великог праска. Од тада нам је овај моћни уређај помогао да из новог угла сагледамо цео свемир
Телескоп, који је резултат готово три деценије рада, вредан импресивних 9,5 милијарди евра, приказао нам је космос детаљније од иједног инструмента пре њега и омогућио нам да завиримо у далеке галаксије и процес настанка и умирања звезда.
Лансиран је 25. децембра 2021. године и своју крајњу дестинацију, такозвану тачку Лагранжову тачку Л2 између Земље и Сунца у јануару 2022. Неколико месеци касније почео је да шаље прве слике, које су објављене 12. јула 2022. На првој, коју су заједно представили председник Сједињених Америчких Држава Џо Бајден и шеф Националне америчке свемирске агенције (НАСА) Бил Нелсон, налазио се 4,6 милијарди година старо галактичко јато под називом „SMACS 0723“. Био је то први пут да човечанство погледа тако дубоко у свемир.
„Џејмс Веб“ је превазишао све досадашње инструменте тог типа и дан данас кружи око Сунца, на удаљености од 1,5 милиона километара од наше планете. Његов претходник „Хабл“ који је и даље активан, за разлику од њега, много је ближи Земљи.
„Телескоп ‘Џејмс Веб’ дао је човечанству прву слику високе дефиниције инфрацрвеног свемира“, каже за Euronews Мет Гринхаус, један од научника који су радили на изради овог револуционарног инструмента.
„Има моћ да погледа у прошлост, пре више од 13 милијарди година и посматра настанак галаксија у раном свемиру. Он детектује сићушне просторне детаље и има моћну спектроскопску способност која је револуционализовала наше разумевање широког спектра астрофизичких процеса, тако што је астрономима пружио поглед у инфрацрвени свемир на начин који раније није био могућ“, истакао је Гринхаус.
На годишњицу објављивања прве слике, НАСА је објавила нову, која приказује тамну маглину Ро Змијоносац, регију у којој настају звезде, а која је најближа Земљи. У саопштењу које прати слику, НАСА ју је назвала „динамичким приказом који нарушава релативну тишину ове области и практично преклиње да нађемо објашњење шта тачно гледамо“.
Euronews подсећа на пет ствари које смо научили захваљујући величанственим фотографијама моћног телескопа:
1. Како је свемир изгледао на самом почетку
Слика коју је НАСА објавила 11. јануара приказала је NGC 346, младо јато звезда које се налази у небули на око 200.000 светлосних година од наше планете.
Она је од кључног значаја за научнике, који верују да се у звезданим јатима крију представе онога како је свемир изгледао у такозвано „космичко подне“, односно у периоду настанка галаксија који је уследио након „космичке зоре“ и који је трајао око три милијарде година након Великог праска.
НАСА пише да слика открива присуство много више градивних блокова, него што се раније очекивало, укључујући звезде и планете „у виду маглина, набијених прашином и водоником“. То значи да телескоп може да нам да увид не само у то како су настале звезде, него и планете.
2. Како су настале звезде
За годину дана боравка у свемиру „Џејмс Веб“ забележио је две слике „Стубова стварања“, које је први снимио легендарни „Хабл“ 1995.
Реч је о области М16 из Маглине орла, у којој се непрестано рађају нове звезде и која је добила до сада најдетаљнији портрет.
На њему видимо три стуба хладног гаса окупана врелим љубичастим светлом из младих звезда у расејаном звезданом јату у сазвежђу Змија или Месје 16.
Црвенкасте ватрене кугле у близини ивица стубова су новоформиране звезде..
На фотографијама се виде и тамноцрвена подручја налик магми дуж унутрашњег периметра неколико стубова. Те формације стварају звезде у фази формирања и испуштају у свемир млазове материјала огромном брзином.
Захваљујући новим фотографијама научници могу да унапреде постојеће моделе формирања звезда и имају јаснији увид у количине гаса и прашине у овој области.
3. Шта се налази у срцу галаксије
Моћ „Џејмс Веб“ телескопа види се и на овој изванредној слици која приказује Фантомску галаксију, познату и као Месје 74.
Пошто може да детектује дуже таласне дужине светлости, научници могу да препознају области на ивицама са гасом и прашином, као и густо јато звезда у језгру галаксије.
4. Како изгледају планете ван Сунчевог система
JWST has imaged its first exoplanet!
The planet, named HIP 65426 b, is a ‘super Jupiter’ nearly 400 light-years away from Earth. A huge milestone for the James Webb Space Telescope! 🥳
📸: NASA – ESA – CSA pic.twitter.com/NZEJovTXiV
— Everything ESA (@EuropeSpace360) September 1, 2022
НАСА је такође представила до сада непревазиђене опсервације планета изван Сунчевог система, користећи моћни инфрацрвени „вид“ „Џејмс Веб“ телескопа.
Слика егзопланете HIP 65426 b, гасовитог џина шест до 12 пута веће масе од Јупитера, прва је директна слика планете коју је „Веб“ направио изван Сунчевог система.
5. Шта се налази унутар црне рупе
Слика коју је НАСА објавила почетком јула приказује галаксију 1091, која је постојала око 570 милиона година након Великог праска и најудаљенију активну супермасивну црну рупу за коју до сада знамо.
Она има мању масу од свих које су до сада идентификоване у раном свемиру – свега око девет милиона пута већу од Сунчеве.
Велике црне рупе обично имају око милијарду пута већу масу од Сунца и такође су много светлије, од оних које је телескоп детектовао. Налази се у галаксији CEERS 1019, сличној оној која се налази у центру Млечног пута, која је 4,6 милиона пута масивнија од Сунца.
„Иако мања, ова црна рупа постојала је тако давно, да је и даље тешко објаснити како је настала тако брзо, након Великог праска. Истраживачи већ дуго знају да су мање црне рупе вероватно постојале у ранијем периоду ширења свемира, али су тек с ‘Вебом’ успели и дефинитивно да их детектују“, написали су тада из НАСА.
Захваљујући овој слици научници су успели да открију које емисије из спектра потичу из црне рупе, а које из његове галаксије, као и да одреде колико гаса рупа гута.
Извор: Euronews
