(Фото: waytomonte.com)
Разлога је много да се то не чини, и сви су одавно уочени и именовани: песников аманет да почива у баш таквој црквици какву је себи наменио (и саградио), недостојност и саме помисли да се Његошев гроб претвори у ситан мамац за туристичке пфениге, естетска промашеност, претенциозност чудовишног здања на осакаћеној планини, монструозитет идеје да се на гробу највећег Србина међу српским песницима устоличи творевина човека обневиделог у мржњи на српски народ, самовољно кршење закона, које опомиње на бесудна времена, лакомислена, готово обесна расипност у приликама када Црна Гора клеца под теретом не само пречих већ и виших потреба да би укинула заосталост и сиромаштво, а сачувала богато име своје историјске и духовне части.
Сваки од ових разлога морао би бити довољан, а сви заједно били су иапк слаби да зауставе људе који су донели одлуку, или да замисли оне који по некаквим узусима репрезентације пристају да списком својих имена сачине федерални декор подухвата. Њима се то није учинило застидно. Нису помислили да ће због њихових незнања, немоћи или ненависти наше време црвенети пред оним који долазе.
Павле Илић
Извор: Књишки блок Сумрак Ловћена
