Пише: Милија Тодоровић
Иста имена (Пјер и Петар), исте фризуре, и рекло би се иста амбиција да се другима суди у компликованим ситуацијама. Само је први, Пјер Луиђи збиља обучен и умјешан да то ради, па је постао један од најпознатијих фудбалских судија у историји. Други није Луиђи, али је дефинитивно „луђи“ од првог. Јер, без адекватне школе (прича се да нема ништа више од средње) и примјереног умијећа, он се ових дана преметнуо у интелектуалног и моралног судију. Додуше, судију у студију.
Петар Комненић, ево трећу недјељу за редом, као у некој исљеђивачкој тамници, у свој студио Тв Вијести, доводи и образованије и искусније од себе, да би на тему историје и ратних злочина судио и пресуђивао свакоме ономе ко изговори било шта што се не уклапа у његов „пионирски“ образац.
Прошлог четвртка је свештеника СПЦ подучавао томе шта је Црква и каква је њена мисија у друштву, а прексиноћ је покушавао да проф др Миодрага Лекића подучи академском вокабулару и историји. Све то, упадајући по сто пута другоме у ријеч, и пуштајући снимке и слике које је брижљиво припремио, насупрот ономе што први пут чује и чему би требало да захвали.
Овај несуђени судија јавног морала и научне ревизије, талентован искључиво за свађу и надвикивање са неистомишљеницима, уствари је отјелотворење амбиције Ж. Ивановића и М.Перовића да са неке њихове замишљене архимедовске тачке одређују свима (Цркви, странкама, јавним функционерима) гдје је чије мјесто у црногорском друштву.
Е па господо, у дубоком сте офсајду…
