Heršov izveštaj o miniranju Severnog toga predstavlja curenje informacija od nekog insajdera unutar Duboke države. Sada se postavlja pitanje kada i kako će Rusija odgovoriti
Svako sa malo pameti već je znao da je Imperija to uradila. Sada iz udarnog izveštaja Simora Herša (možete ga pročitati na srpskom OVDE; prim. NS) nisu poznati samo detalji kako su napadnuti Severni tok jedan i dva već su označena i imena: od toksičnog štrausovskog neoliberalno-konzervativnog tria Salivan–Blinken–Nuland do glavnokomandujućeg čitača telepromptera.
Može se tvrditi da je najžešća tvrdnja u Heršovom izlaganju upućivanje na krajnju odgovornost Bele kuće. CIA se, sa svoje strane, izvukla. Čitav izveštaj može se čitati kao nameštanje žrtvenog jarca. Vrlo krhkog, zarozanog žrtvenog jarca – šta sa poverljivim dokumentima u garaži, beskrajnom zurenju u prazno, obilju nerazumljivog buncanja, i naravno čitavoj groznoj, višegodišnjoj korupcionoj šemi u Ukrajini i oko Ukrajine? Sve to bi trebalo tek da bude u potpunosti razotkriveno.
Udesilo se da se Heršov izveštaj pojavi neposredno posle smrtonosnog zemljotresa u Turskoj/Siriji. Ovo je samo po sebi zemljotres istraživačkog novinarstva, koji se proteže preko linija raseda i otkriva bezbrojne pukotine pod vedrim nebom, grumenje istine koje se bori za vazduh ispod ruševina.
Ali da li je ono što je napisano sve što se može reći? Da li narativ drži vodu od početka do kraja? I da i ne. Prvo, zašto je objavljen baš sada? Ovo je curenje informacija – u suštini od nekog insajdera unutar Duboke države, Heršovog ključnog izvora. Ovaj remiks „Dubokog grla“ za dvadeset prvi vek može biti zgrožen toksičnošću sistema, ali u isto vreme on zna da šta god kaže neće biti posledica.
Norveški element
Kukavni Berlin – koji je tokom cele ove stvari ignorisao svaki praktični aspekt dešavanja – neće ni zucnuti. Na kraju krajeva, banda „zelenih“ je bila u ekstazi zato što je teroristički napad u potpunosti u skladu sa njihovom srednjovekovnom agendom deindustrijalizacije. Istovremeno, kao specijalan dodatak, drugi evropski vazali su dobili još jednu potvrdu da je ovo ono što ih čeka ukoliko ne prate uputstva Gospodarevog glasa.
Heršov narativ označava Norvežane kao suštinski elemenat sprovođenja terora. Teško da to iznenađuje: NATO Jens „Rat je Mir“ Stoltenberg je igrač CIA možda već pola veka. I sam Oslo naravno ima sopstvene motive da bude deo operacije; da prikupi gomile dodatnog novca prodajući sve energetske viškove očajnim evropskim mušterijama.
Mali problem narativa jeste što Norveška, za razliku od američke mornarice, i dalje nema nijedan operativni avion P-8 Posejdon. Ono što je bilo jasno od početka jeste da je američki P-8 leteo napred-nazad, uz dopunu gorivom u vazduhu, od Sjedinjenih Država do ostrva Bornholm.
Ruska spoljno obaveštajna agencija se usredsredila u prvom trenutku na MI6, kao i na Poljake. Ono što dodatno učvršćuje narativ jeste kombinacija ljudi iza „Bajdena“ koja je obezbedila planiranje, obaveštajne podatke i koja je koordinirala logistiku, dok su završni čin – u ovom slučaju spuštanje sonarne bove koja je detonirala eksploziv C4 – mogli izvesti norveški vazali.
Problem je što je bova mogla biti izbačena iz američkog aviona P-8. I nema objašnjenja zašto je jedna cev Severnog toka dva ostala neoštećena.
Heršov način rada je legendaran. Iz perspektive stranog dopisnika koji je radio na terenu od polovine devedesetih godina, od Sjedinjenih Država i Natostana do svih delova Evroazije, lako mi je da razumem kako Herš koristi anonimne izvore i kako pristupa – i štiti – svoju opsežnu listu kontakata: poverenje funkcioniše u oba smera. Njegov učinak je apsolutno bez premca.
Ali, naravno, preostaje otvorena mogućnost: šta ukoliko je bio izigran? Zar ovo nije kontrola štete puštanjem delimičnih informacija u javnost? Na kraju krajeva, narativ krajnje osciluje između pažljivo isplaniranih detalja i nekoliko ćorsokaka, uz stalno ostavljanje povelikog pisanog traga, a u fazi sprovođenja uključuje previše ljudi – što uvek znači i uvećani rizik od curenja informacije. Preterano oklevanje CIA da izvede udarac je nešto što duž celog teksta upućuje na opreznost – posebno ukoliko znamo da idealni podvodni izvršioci ovakve operacije dolaze iz Odseka za specijalna dejstva CIA, a ne iz američke mornarice.
Odgovor Rusije?
Može se reći da se čitava planeta pita šta će biti ruski odgovor.
Dok posmatraju raspored po šahovskoj tabli, Kremlj i Savet bezbednosti vide da je Merkelova priznala kako je Minsk 2 bio samo varka; imperijalne napade na Severne tokove (oni su i ranije znali o čemu je reč, iako možda nisu raspolagali sa svim insajderskim detaljima koje je pružio Heršov izvor); bivši izraelski premijer Benet detaljno izjavljuje kako su Anglo-amerikanci onemogućili ukrajinski mirovni proces koji je tekao u Istanbulu prošle godine.
Zato nije ni čudo što je Ministarstvo spoljnih poslova jasno stavilo do znanja da je, kada su u pitanju nuklearni pregovori sa Amerikancima, svaki predloženi gest dobre volje „neopravdan, neblagovremen i nepoželjan“.
Ministarstvo je, namerno, i pomalo zlokobno, bilo neodređeno o ključnom pitanje: „objekte strateških nuklearnih snaga“ koje je napao Kijev – uz pomoć Amerikanaca. Ovi napadi mogu da uključuju „vojno-tehničke i informaciono-obaveštajne“ aspekte.
Kada je posredi Globalni jug, ono na šta ukazuje izveštaj jeste postojanje Odmetnute supersile, koja je džinovskim krvavim slovima ispisala da je državni sponzor terorizma: ritualno sahranjivanje – na dnu Baltičkog mora – međunarodnog prava, i čak i imperijalnog nakinđurenog surogata „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“.
Šumski požar
Biće potrebno izvesno vreme dok se u potpunosti ne identifikuje frakcija Duboke države koja je mogla da iskoristi Herša da promoviše sopstvenu agendu. Naravno da je i on svestan toga – ali tako nešto ga nikada ne bi sprečilo da istraži potencijalnu senzaciju (tri meseca teškog rada). Američki mejnstrim mediji učiniće sve do potisnu, cenzurišu, unize i ignorišu njegov izveštaj; ali ono što je važno jeste da se širom Globalnog juga izveštaj širi poput šumskog požara.
U međuvremenu, Sergej Lavrov i Dmitrij Medvedev su krajnje direktno ukazali da su Sjedinjene Države „pokrenule totalni hibridni rat“ protiv Rusije, u kojem su obe nuklearne sile na putanji direktnog sukobljavanja. I pošto je Vašington obznanio „strateški poraz“ Rusije kao svoj cilj i tako pretvorio bilateralne odnose u plamteću loptu, više ne može biti „sve po starom“.
Ruski „odgovor“ – čak i pre Heršovog izveštaja – odigrava se na potpuno drugom nivou; dalja dedolarizacijana različitim poljima, od Evroazijske ekonomske unije do BRIKS-a i drugde; i totalno reorijentisanje trgovine prema Evroaziji i drugim delovima Globalnog juga. Rusija uspostavlja čvrste preduslove za buduću stabilnost, već sada predviđajući neizbežno: vreme za frontalni obračun sa NATO paktom.
Što se tiče odgovora silom, činjenice na bojnom polju pokazuju da Rusija i dalje uništava proksi armiju Amerikanaca i NATO u Ukrajini u režimu „strateške ambivalentnosti“. Teroristički napad na Severni tok će uvek vrebati iz pozadine. Biće odgovora. Ali on će se odigrati u vreme, na način i na mestu koje Rusija odabere.
Izvor Strategic culture foundation
Prevod: Novi Standard/ M. M. Milojević
