Током протеклог десетљећа Кина је постала значајан актер у Југоисточној Европи, почевши с куповином Пирејске луке у Грчкој након финансијске кризе, а затим и планирањем инфраструктурних пројеката, како би градњом аутопутева и жељезница повезала земље те регије те олакшала пут своје робе на европско тржиште.
Све се то одвијало кроз глобалну иницијативу Појас и пут те форум 16+1 (16 земаља централне и источне Европе плус Кина), из којег је сада изашла Литванија, а кинеско присуство се ускоро проширило и на друге секторе, првенствено енергетски те телекомуникацијски, пише портал Ал Џазира.
Како је то све дјеловало на земље Западног Балкана, које су се нашле између кинеских и западних интереса, те да ли економски утјецај Пекинга значи и политички утјецај покушало се одговорити током занимљиве дискусије на конференцији “Кина у Југоисточној Европи: Између економског и политичког утјецаја”, која је организирана у главном граду Србије, земље која има стратешко партнерство и највећу сарадњу с Кином у регији.
Дипломатија ‘дужничке замке и ‘вука ратника’
На расправи, у организацији Центра за спољну политику, њемачке Фондације “Фридрих Еберт” и Хеленске фондација за европску и вањску политику – ЕЛИАМЕП, учестовавали су стручњаци из области економије и међународних односа из земаља регије, који су из свог угла анализирали кинески утјецај те глобалну позицију ове велике силе. Такођер су расправаљали о појмовима који се често вежу за азијског гиганта, као што је дипломатија “дужничке замке” те дипломатија “вука ратника”.
На почетку дискусије је Иван Вујачић, професор на Економском факултету у Београду, напоменуо да се у јавности често мијешају кинески кредити и кинеске инвестиције у регији.
Ово је подацима потврдила и Ана Крстиновска, предсједница организације ЕСТИМА из Сјеверне Македоније, наводећи да Кина у регији има укупно 10 милијарди еура кредита те 500 милиона еура директних инвестиција, гдје Србија предњачи са 356 милиона еура инвестиција. Истиче да постоји и трговински дефицит на “нашој” страни, гдје Кина обично извози готове производе, а Балкан неке примарне материјале.
“Не бисмо требали претјеривати с кинеским утјецајем. Ако поредимо ситуацију с Европом, 97 посто свих кинеских директних инвестиција у Европи иде на запад Европе, три посто иде у централне и источне земље, а три посто од тога иде на Западни Балкан, тако да имамо 0,1 посто свих инвестиција Кине у Европи”, рекла је Ана Крстиновска.
‘Црногорски случај се проучава на Станфорду’
Објаснила је да када се говори о кинеском присуству на Западном Балкану – иако је приступ Пекинга за сваку државу исти – земље нису исте, јер се разликују по политичким, хисторијским, културолошким и другим факторима, па је по кинеском присуству на првом мјесту Србија, а на посљедњем Албанија, која нема кинеске кредите.
“Политичке елите у регији воле се усликати с кинеским делегацијама које долазе, па често можемо видјети чланке о томе како су црногорске или македонске власти разговарале с Кинезима о неком пројекту или инвестицији, али послије тога ништа више не чујемо о томе. Босна и Херцеговина ту држи рекорд. Укупно је 15 пројеката који су најављени у неком моменту, било да се ради о аутопуту, вјетроелектрани или хидроелектрани, али то једноставно остане на нивоу преговора, не потписују се уговори.”
Милош Вуковић, економски консултант из Подгорице, говорио је о кинеском присуству у Црној Гори користећи највише примјер изградње аутопута, описавши га као економско неисплативи пројекат, који је наштетио околишу, рекавши да би се тај случај требао проучавати на пословним школама како не треба радити, а већ се, како је рекао, проучава на Стандфорду.
“Радити милијарду еура инвестиције, 25 посто БДП-а [бруто домаћи производ], на бази идејног пројекта… Просјечно образован грађанин када ради кућу прво пита мајстора може ли направити неки предрачун радова, а ми смо ушли у то без тендерских процедура, на бази идејног пројекта. Девастирана је ријека Тара. Кинеска државна фирма ангажовала је 70 посто радника из Кине, гдје је 2018. године исплатила за тих 2.000 радника 80 милиона еура плата, што значи да је сваки радник који је радио аутопут мјесечно примао од 4.000 до 5.000 еура. Нама ће требати помоћ западних партнера да изађемо из овога.”
Како искористити девет милијарди еура Европске уније
Вуковић је, такођер, рекао да вјерује да Европска унија није закаснила када је прошле године представила економско-инвестицијски план за земље Западног Балкана, који предвиђа до девет милијарди еура за пројекте.
“Кина поскупљује дионице када ради парцијално, напримјер, чоколадица од 100 грама кошта 100 динара, а када купите мале, оне су 150 динара. Све то диже цијену, тако Кинези дио раде у Црној Гори, дио у Босни и Херцеговини, а много би боље прошли када би радили инфрастурктуру ‘на велико’. План ЕУ-а је да наше разлике ставимо по страни, мислим да је ово неки тест можемо ли тих девет милијарди [еура] да повучемо и и радимо заједно.”
Јенс Бастиан, савјетник у Хеленској фондацији за вањску и европску политику – ЕЛИАМЕП, говорио је о Пријеској луци и начин на који ју је, како је рекао, Кина модернизирала и претворила у највећу на Медитерану и четврту у Европи.
“Зашто је Кина уложила тамо, а не западна земља? Нико није хтио прићи Грчкој због економске кризе. Кина је препознала прилике, проширила је своје активности и ушла у друге секторе, енергију, телекомуникацију”, казао је, истакнувши како су и претходна и садашња грчка влада, иако су различите, остале у иницијативи 16+1 и прихватиле кинеско присуство.
“Не треба заборавити и да је Кина позвана овђе, то је обострани интерес, земље желе да Кина улаже овдје. Кина ће остати, јер је то њена дугорочна стратегија.”
Вујачић је додао да су замјерке према Кини “узалудне”, јер сви знају какво је пословање Кине и нико не би требао бити изненађен те да је Пекинг овдје “забио заставицу”.
Балкан се уклапа и у смислу питања меке моћи
“Такође, Брисел је овде ангажован на погрешан начин, на начин неке трансакционе политике, као ‘будите добри, ми ћемо вама дати ово’, уместо пуног ангажмана, овде је Брисел изгубио трку са Кинезима и народ верује да нам они више помажу. Током корона вируса Европска унија јесте дала новац, али прве европске вакцине су овде стигле у Албанију, и то у априлу, преко Турске. Европа се бави нечим другим, ово је њено двориште, које је запуштено, и природно ће други ту доћи.”
Вук Вуксановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику и сарадник Лондонске школе економије, објаснио је да глобално Кина има стратегију да прво постане доминантна сила у својој регији Индо-Пацифика, онда у Азији, а затим да покуша замијенити САД.
Што се тиче Балкана, додаје да Кина, за разлику од већине незападних играча који су попуњавали вакуум посљедњих година који је Запад оставио, ипак има капацитете и стратешку визију, која се испољава кроз велику иницијативу брендирања Кине, односно кроз Појас и пут, због које се Балкан нашао на радару Кине.
“То је био начин за Кину да се физички повеже са Европом кроз своје инфраструктурне пројекте, али исто тако мислим да постоји ту још једна ствар – чињенице да су неке земље кандидати за чланство у ЕУ. Србија је због тога атрактивна за Кину, постоје институционалне везе са ЕУ-ом, али не постоје јаки механизми коју могу да блокирају пројекте. Балкан се уклапа и у смислу питања меке моћи… ако желите да будете сила, морате показати да и у малим земљама имате утицај.”
Сенада Шело Шабић, виша научна сарадница на Институту за међународне односе и развој у Загребу, говорила је о кинеском присуству у Хрватској, рекавши да у тој земљи нема расправа о Кини, али да ће их бити како се мијења позиција ЕУ-а према овој сили. Хрватска се прикључила 16+1 иницијативи, али актуелни предсједник државе Зоран Милановић, када је био премијер, није показао неки интерес за то као актуелни премијер Андреј Пленковић.
Кина прави Пељешки мост новцем из европских фондова
“Хрватска се отворила Кини с тим пројектом Пељешког моста, који је у Еуропи изазвао критике, јер је то био први пут да се новцем из еуропских фондова финанцирају кинески инфраструктурни пројекти… Такођер, договорено је отварање вјетроелектране у Сењу, Кинези су купили дио Луке Задар, јако су били заинтересирани за Луку Ријека, али тендер је био поништен у сијечњу [јануару], под претпоставком да је то било под притиском САД-а и ЕУ-а. Мислим да ће се код нас отворити расправа о томе, особито у контексту одласка [њемачке канцеларке] Ангеле Меркле, која је одржавала ту отворену комуникацију с Пекингом.”
Према ријечима Игора Новаковића, директора истраживања у Центру за међународне и безбедносне студије – ИСАЦ Фонд, Кина је економски развој дефинирала као своју идеологију, према којој ђелују на глобалној сцени, прилазећи државама у развоју и нудећи пројекте који су често договорени на нетранспарентним основама и који су неповољнији од оних у договору са западним партнерима, али не носе никакве услове са собом.
“У Србији је то добро прихваћено, јер је и нама економски развој постао парадигма – много је лакше испромовисати деоницу пута или 5.000 сачуваних радних места него реформе у области правосуђа.”
Стефан Владисављев, програмски координатор у Београдском фонду за политичку изузетност, говорио је о кинеској дипломатији “ратника вука”, која се појавила током пандемије корона вируса, а ради се о “изузетно агресивној кампањи да се Кина брани од критике, пре свега, на друштвеним мрежама због избијања пандемије”.
‘Судар возова’ САД-а и Кине у 21. стољећу
“Огранак Комунистичке партије Кине закачио је двије фотографије једне поред друге на Твитеру: са једне стране је била кинеска ракета која се лансира у свемир, а на другој како се у Индији пале лешеви оних који су преминули од КОВИД-19. Испод је писало: ‘Паљење ватре на кинески и индијски начин…’ Оно што је на почетку извлачило Кину је то што је САД на свом челу имао [претходног предсједника Доналда] Трампа, који је исто тако знао да направи подједнак број глупости.”
Вуксановић је закључио да тек сада сазријева свијест какав нас “судар возова” између Кине и САД-а очекује у 21. стољећу.
“Ми смо са Вашингтонским споразумом [Србије и Косова] добили само мали ‘тизер’ онога што следи земљама које сарађују са Кином.”
Ведрана Маглајлија
Извор: Ал Џазира
