Пише: Павле Симјановић
Прелет преко објективно и субјективно релевантног телевизијског садржаја из 2024. године (пет најбољих серија, уз остале које из различитих разлога заслужују помињање) открива да два по квалитету и гледаности донедавно доминантна стриминг сервиса или практично више не постоје (Амазон Прајм) или егзистирају захваљујући оданости појединих аутора и инцидентном одвајању вишка средстава за престижне продукције (Нетфликс). Амазон Прајм је, могуће, пао и као жртва десетинама милијарди долара штетног развода власника корпорације (сетимо се Радована Трећег: „А култура, ћале?“; „Ма, ко ј**е културу.“). Амазонове серије се укидају, нове се не започињу, док Нетфликс оправдава улагање и преживљава углавном уз помоћ таблоидне шокантности.
Чудовишта: Прича о Лајлу и Ерику Менендесу (Монстерс: Тхе Лyле анд Ерик Менендез Сторy; Нетфлиx) – неки читаоци су протестовали зато што је на инсистирање лекторског колегијума презиме Менендез у Радаровој рецензији постало Менендес – отвара колоплет отровних друштвених тема, при чему аутори серије Рајан Марфи и Ијан Бренан свесно и/или несвесно пропуштају прилику да их истински осветле; за потпуно урањање у контекст је упутно погледати исцрпну документарну серију Браћа Менендес: Жртве или зликовци (Менендез Бротхерс: Вицтимс ор Виллаинс; ФОX Натион). Малени ирвас (Бабy Реиндеер) је, такође – уз поседовање одређених квалитетних слојева који су, заправо, остали у другом плану – једно време био неизбежна тема захваљујући истинитом или, испоставиће се, квазиистинитом аспекту фабуле. Рипли (Риплеy) је, пак, мини-серија од врсте каква је до пре пар година редовно красила каталог Нетфликса. Сада је тек тужни изузетак, последњи примерак изумируће расе, чиме се Нетфликс по питању саморазградње придружио ХБО-у.
Ланац исхране је суров и, осим у случајевима свеобухватно катаклизмичних потреса, неумитно обновљив, те сада околишом неугрожено харају Епл ТВ+ и Хулу. Еплови Шугар (Сугар), Разоткривање (Дисцлаимер) и Сани (Суннy) су делимично фасцинантне серије које остају испод црте пет најбољих за претходну годину, што указује на концентрат квалитета. Слично је и у случају Хулуа и серија Испод моста (Ундер тхе Бридге) и Завада: Капоте против лабудова (Феуд: Цапоте вс. Тхе Сwанс; истина, произвођач је ФX док је Хулу дистрибутер) која, све друго на страну, вероватно у Тому Холандеру као насловном јунаку има телевизијску – а можда и ширу – глумачку изведбу године.
Кад смо већ код пријемчиве теме глумаца, 2024. нам је донела нову звезду. Тридесетогодишњи Северни Ирац Ентони Бојл прво је понео главни људски терет гигантских Господара неба (Мастерс оф тхе Аир; Аппле ТВ+), затим је спасио солидног Шардлејка (Схардлаке; Диснеy+) који је претио да сасвим залута у лавиринту савремене политичке коректности и изневери сјајни изворни роман, да би коначно затворио трилинг нагласака (амерички, енглески, северноирски) вративши се сопственом, и био потпуно уверљив као терориста из 1970-их у кјубриковско-асајасовској Ништа не говори (Саy Нотхинг; ФX/Хулу), по опсегу и углу приступа вероватно серији године. С овим у виду, не би било згорег проверити и његов четврти овогодишњи ангажман (уз, јасно, четврти нагласак), улогу Линколновог убице Џона Вилкса Бута у серији Лов на убицу (Манхунт; Аппле ТВ+).
На крају, шаљем апел и успешним и умирућим стриминг сервисима да преузму серију Чаки (Цхуцкy), обустављену након три сезоне на кабловској телевизији на којој јој ионако није било место. И то баш кад нам се Џон Вотерс вратио међу ликове, и када смо се запитали да ли ће поремећени насловни лутак коначно одапети.
Топ 5
- Режим (The Regime; HBO)
- Ми смо они који су имали среће (We Were the Lucky Ones; Hulu)
- Господари неба (Masters of the Air; Apple TV+)
- Тамна твар (Dark Matter; Apple TV+)
- Ништа не говори (Say Nothing; FX/Hulu)
Извор: Радар
