Припреме за устоличење епископа будимљанско-никшићког Методија, које ће бити одржано 26. септембра, почеле су одавно, прича за Спутњик послије недјељне литургије игуман манастира Ђурђеви Ступови, архимандрит Данило Трпчевски.
Иако је устоличење владике Методија централни догађај овог мјесеца, отац Данило нам каже да се манастирски комплекс свакодневно сређује, чему свједоче булдожери и разне машине које смо и затекли у порти.
Догађај заказан за 26. септембар, за један од најстаријих манастира у Црној Гори, само је додатни повод да се мало више посвети пажња простору око светиње и да се обнове ствари које су застарјеле, прича нам игуман у паузи између јутарње службе и разговора са педесет људи који су дошли у посјету Ђурђевим Ступовима.
Званично још није потврђено, али је извјесно да ће на устоличење епископа Методија доћи и патријарх Српске православне цркве Порфирије. То ће бити његова друга посјета Црној Гори за нешто мање од мјесец дана и прва након устоличења митрополита Јоаникија и немилих сцена са Цетиња. Отац Данило је увјерен да ће слика из Берана бити – потпуно супротна.
„Овдје су патријарси увијек наилазили на велику радост и одушевљење, масовно су и свечано дочекивани. То представља пуноћу цркве, јер се ту види јединство и љубав између народа и патријарха и наших владика, а посебно је свечано сада, јер се устоличава нови епископ Методије“, рекао је он.
За владику Методија игуман Данило има само ријечи хвале. Каже да је он добар човјек који потиче из дурмиторских крајева, са којих долазе најздравији људи.
„Најјачи људи су долазили увијек са планина, са кршевитих предјела гдје се живјело здраво. Када то кажем, мислим да су живјели у природи, у труду, раду и да су у подвигу проводили свој живот“, говори нам игуман манастира Ђурђеви Ступови.
На питање да ли очекује да се понови цетињски сценарио у Беранама, о чему неки спекулишу по медијима, наш саговорник каже да су данас све очи упрте у проблеме, те испада да људи више воле инциденте и хаос него мир и поредак.
Хришћанска црква, додаје он, живи 2.000 година, на овим просторима постоји хиљаду година и историја нас учи да никад хришћани нису правили неке проблеме, већ су они били ти који трпе злочине.
„Српски народ је страдао кроз вјекове, од Косовског боја па до Другог свјетског рата, милиони и милиони српских душа су положени за крст часни и слободу златну. Са њима је страдала и црква са свештенством и монаштвом, били смо као овце за клање, а сада свједочимо да је СПЦ у Црној Гори на мети. Представљају нас као злочинце и клерофашисте, а зна се да је 1945. од 120 свештеника преживјело само 10. Мијењају тезу, желе да ми као жртве постанемо злочинци, односно изврћу историју“, каже отац Данило.
Он је увјерен да се ствара лажна историја Црне Горе и цркве како би се пореметиле праве вриједности .
„Овдје су вјерујући народ и свештеници били на голготи, а сада, када је уз помоћ блаженопочившег митрополита Амфилохија црква дошла до стадијума васкрсења, онда су насрнули на нас желећи да имају славу који има црква сада у Црној Гори, или из зависти желе поново да нас виде на распећу“.
Игуман Ђурђевих Ступова подсјећа да је Црна Гора, која је постојала у вријеме Светог Петра Цетињског, била Цетиње и катунска нахија, Никшић је био у Херцеговини, а Беране је припадало Рашкој области, мијењају се границе и власти, али сваки град има своје врлине и мане.
„На почетку литија народ у Беранама је показао да је био први на бранику цркве, први су устали да бране вјеру, историју и светиње, тако да не размишљам о проблемима. Али живот без проблема и није живот. Кад би хришћани размишљали да прођу живот без муке и страдања, онда то не би био хришћански, већ луксузан живот и то не би донијело плодове. Црква је увек крстоносна, спасоносна и васкршња, тако да се ми не бојимо да страдамо бранећи наше предање и владике. Ми радимо свој посао, а држава нека ради свој“, категоричан је отац Данило.
Он, међутим, поставља питање: откуд сада толико интересовање за цркву, кад су до јуче храмови били претворени у штале и тоалете? Та брига дојучерашње власти је крајње лицемјерна, увјерен је игуман Данило, који додаје да помрачење ума доводи до замене тезе да је жртва злочинац. У то духовно стање. каже, човек западне ако му на првом месту није Бог, већ богатство.
„Они би жељели да одузму историју српске цркве и епископима право које су имали чак и у вријеме турског ропства – дакле, све оно што је највриједније и што је народ препознао као такво. Желе да унизе оно што се највише поштује, јер политика губи свој идентитет и компас, а свјесни су да тако губе и народ“, ријечи су којима нас је испратио архимандрит Данило Трпчевски.
Наташа Милосављевић
Извор: Спутњик
