Паштровићу су најјужнији дио чаробне Боке Которске, у којој насатвају Срби.
Пишу отац Дионисије Миковић и Антоније Вучетић
Паштровићу су прошлијех вјекова имали поморско-трговачкијех веза с Дубровником, јер су чешће њихове лађе долазиле у дубровачку луку трговачком намјером, а у Паштровићима је наш славни Руђо Бошковић за неко доба проучавао астрономска питања, те стога и са своје славне прошлости заслужују да нам буду поближе познати.
Паштровићи су питоми и убави крај, који су уз морску обалу протеже до рта Завале по сахата источно од Будве до Цмилове улице и до дубраве Дубовице сјевероисточно од спича. Обала паштровска протеже се се најприје од Завале до испод Бечића источнијем правцем. Од Завале може се за пола сахата стићи у полуострвни мали, али са своје красне оклице симпатични и врло старински град Будву, који се држи да је негда био насеље прастаријех Феничана. (…)
Паштровићи су опћина под судбенијем котаром будванскијем, имају укупно 742 дома и 3723 становника, све чисте благородне српске крви и православне вјере, дио су протппрезвитери будванскога у епархији боко-которској, а раздијељени су у осам парохија и једну капеланију.
Само у Ластви има 34 католика, мало на све људи у државној служби и војсци и њихове обитељи. Имају цркву и жупника. (…)
Код овијех села и селаца, а на најљепшијем осамљенијем положајима истичу се као пет златнијех круна, пет манастира: Дуљево, Прасквица, Режевићи, Градиште и Подластва, пет задужбина Немањића, Балшића и старијех Паштровића.
Манастир Дуљево са храмом Првомученика Стефана, задужбина Цара Душана, бјеше до при кoнцу осамнаестог вијека најгласовитији манастир у Боки. У њему је Арсеније III, српски патријарх, родом Паштровић, ђаковао, искушавао се и замонашио. Овај је манастир Махмут-паша Бушатлија године 1785. на Видовдан изгорио. Манастир лежи као у једном јазу под брдом.
Прасквица са Св. Чудотворца Николе задужбина је Балше III и Паштровићана. Њега Французи похарају 1812. године а калуђере му Димитрију Љубишу и Петронија Миковића мушкетају пред Будвом. У њему је живила при свршетку прошлог вијека[мисли се на 19. вијек, прим. прир. М. Д.] и учена жена калуђер, како приповиједа пок. Врчевић у својим приповијестима и пресудама. Ту је извор Прасквица и море.
Оба ова манастира била су просвјетна огњишта, књижевне ризнице и зборна мјеста, књижевне ризнице и зборна мјеста паштровске банкаде. Споменута два зулума нанијела су неоцјењиву штету не само за паштровску, него и за опћу српску хисторију, јер су се најдрагоцјенији списи чували у њима, а било их је не само од српскијех, него и од другијех европскијех држава, с којим је мала паштровска банкада за више вјекова своје завидне широке автномије много пута у дотицај долазила. То је узрок, што ми данас морамо трагати за подацима о паштровској хисторији.
У манастиру Режевићу је храм Успенија Богородице а у манастиру Градишту је храм Чудотворца Николе. Манастир Подластва има храм Богородице Рождества.
Режевић је био за царства српскога угодна гостионица; кад нестане путника, становници начине од ње црквицу и манастир. Ту је истоимена ријека и млини.
Дуљево и Градишта били су од старина филијале велике лавре Дечана.
