„Да ли је Запад спреман да подржи Украјину? Ако јесте, онда мора да уради више. Ако није, онда мора то да каже. Ово јадно чистилиште тренутно доноси само више мртвих“, каже за АРД стратег и пуковник Маркус Рајснер.
АРД: Да ли ће Украјина изгубити рат?
Маркус Рајснер: Украјина ће изгубити рат ако јој Запад не пружи неопходну подршку. Ово је рат исцрпљивања, ту су кључни ресурси, а не морал. Међутим, у европским престоницама је расположење лоше: сматрало се да су испоруке оружја довољне. Али то није случај.
Али, Запад је већ доста испоручио, и наставља да даје и подржава. Да ли је још већа подршка уопште могућа?
Постојећом производњом оружја неће моћи да се испоручи оно што је заиста потребно. Потребно је више труда. И не желим да овде користим израз ратна економија, али је потребан већи напор.
Из неутралне перспективе, ситуација је озбиљна. Запад то мора да схвати. Да ли је спреман да подржи Украјину? Онда мора да уради више. Ако није спреман онда мора то да каже. Ово јадно чистилиште тренутно доноси само више мртвих, али не резултате.
Запад схвата да ће бити скупље али се не усуђује да то каже свом народу
Прије отприлике годину дана већ сте критиковали испоруке оружја као „превише за смрт, премало за живот“.
То сам рекао релативно кратко након почетка рата. Kада је било јасно да су Руси почели да се опорављају од шока неуспјеха на почетку. Већ тада се видјело да се стварају сви услови за рат исцрпљивања. Не можете да водите рат исцрпљивања успут, морате да дате све од себе
Узмимо систем ХИМАРС. Умјесто потребних 100 до 150 јединица, до сада је испоручено 38. Борбени авиони су могли да буду испоручени и раније. Испоручује се најстарија верзија АТАЦМ-а, у малим количинама. Можете више, али се плашите ескалације.
Сада отријежњен Запад схвата да ће то све бити много скупље. Али нико се у овом тренутку не усуђује да ову поруку пренесе свом народу, из страха да ће охрабрити радикале.
Европска унија стално истиче да ће стајати уз Украјину колико год буде потребно и подржавати је у обнављању међународно признатих националних граница из 1991, укључујући Kрим и Донбас.
Онда мора да уради оно што је неопходно. Упркос једанаест пакета санкција, руска војна индустрија је све више у стању да се прилагоди. А Русија није изолована, него има довољно подршке глобалног југа да може дуже да води овај рат.
Kаже се да Русија производи два милиона артиљеријских граната годишње и да је, према јужнокорејским информацијама, од августа добила додатних милион граната од Сјеверне Kореје. ЕУ, с друге стране, није успјела да одржи обећања и до сада је испоручила само 300.000.
Изгледа да Европа није препознала озбиљност ситуације. Зашто? Јер је то морало да буде повезано значајним ратно-економским напорима. Сам НАТО каже: Буре се полако празни, а ми више немамо. Повећање производних капацитета траје годинама, а не мјесецима. А Украјина више нема функционалан војно-индустријски комплекс потребних размјера.
Ситуација је гора него прошле године
Украјинска офанзива није донијела жељени успјех. А Украјинци тренутно нису у стању да задрже Русе у покрету. Да ли им се тако нуди прилика да развију јаке одбрамбене линије, као прошле године?
Мислим да је ситуација још гора него прошле године. Русија је тада дуго била у дефанзиви, плашила губитка окупираних територија. Зато је почела да се укопава. Украјина је тада кренула у офанзиву са опремом којом је располагала, и није успјела. Послије тога, руско расположење се промијенило набоље. А сада Руси чак вјерују да временом могу да побиједе.
Релативно нов феномен су такозвани ФПВ-дронови, односно беспилотне летјелице са експлозивним уређајима којима се управља преко монитора или ВР-наочара, односно помоћу којих пилоти имају директан поглед на противника, скоро као у компјутерској игрици. Kако ти системи мијењају рат?
Истовремена употреба хиљада дронова ствара стаклено бојно поље. Сви знају шта ови други раде. Сада се покушава да ово стаклено ратиште замрачи како би се омогућило кретање војске. За то се мора савладати електромагнетно поље. Али и овђе су Руси успјели да прошире своју огромну доминацију.
Ако си рањен ујутро, умријећеш
Шта то конкретно значи за војнике у рововима?
То је пакао. Доживљавамо потјеру за појединцима. Током Првог свјетског рата још увијек сте могли да побјегнете у ровове ако нисте били под директном ватром из митраљеза. Али на стакленом бојном пољу сада преко дрона можемо са удаљености од два метра да гледамо како људи умиру.
Са релативно јефтиним малим дроном можете напасти и убити појединачне људе, али и уништити тешку војну технику као што су борбени тенкови. Можете летјети у склоништа и зграде.
Дронови имају и директан утицај на збрињавање рањеника. Ту смо практично стигли у 19. вијек, готово као у Наполеоново вријеме, гђе су животи спасавани ампутацијама. Нисмо на „Златном сату“ – послије сат времена си у болници код специјалиста. Не. Ако си рањен ујутру, умријећеш, јер не могу да те евакуишу. Ако те погоди увече, имаш среће, ноћу те могу извући. У најближој медицинској установи биће ампутирани удови како би се спасио живот. И то више од 100 година након завршетка Првог свјетског рата. Више од 200 година након Наполеонових ратова.
Паралеле са Kорејским ратом – „вјечито“ примирје
Kако се ова кланица може зауставити? Русија не жели да преговара – напротив…
То је дилема. Постоје многе паралеле са ситуацијом у Kореји. Kорејски рат је на почетку био веома динамичан, а онда је дошло до застоја. Потом су биле потребне двије године и 473 дана преговора да се дефинише документ од 18 страница којим је успостављен прекид ватре који и данас на снази. Те двије земље су и даље у рату. Али, то би значило да Украјина више нец́е постојати у границама какве познајемо. А дилема се састоји у томе да ће Русија бити још мање вољна да преговара чим примијети да је Запад на кољенима.
А шта сада треба да ураде државе Европске уније?
Добра времена су за сада вјероватно прошлост. И морамо размишљати о томе како обликовати ова нова времена. Ако дођемо до закључка да нисмо спремни да подржимо Украјину онолико колико је потребно, онда по мом мишљењу то морамо да саопштимо и евентуално отпочнемо преговоре. Али, онда је Русија с нама урадила баш оно што је хтјела, и наставиће да ради шта хоц́е. А то је уништење Украјине.
Пуковник Маркус Рајснер је официр у аустријској војсци, историчар и члан управног одбора Kлаузевиц мреже за стратешке студије. Његова објашњења војне ситуације у Украјини постала су позната широкој публици путем Јутјуба.
Интервју водила Ребека Барт (Kијев) за њемачки јавни сервис АРД.
Извор: dw
