Srbija i Nemačka u svojoj ekonomskoj istoriji nemaju gotovo ništa zajedničko, ali imaju zajednički strah od inflacije. Obe zemlje su iskusile hiperinflaciju: Nemačka u prvoj polovini dvadesetog veka, Srbija na kraju prošlog stoleća.
Srpska i nemačka ekonomija danas gotovo da ni po čemu nisu slične, ali imaju jedan zajednički problem: inflaciju veću od šest odsto. Pre nekoliko nedelja Republički zavod za statistiku objavio je da je međugodišnja inflacija u oktobru dostigla 6,4 odsto.
U Nemačkoj je zvanična statistika pre nekoliko dana saopštila da je međugodišnja inflacija dostigla šest odsto. To što su cene ove godine porasle više od šest odsto problem je i svetske ekonomije broj jedan – Amerike. Amerika i Nemačka ovoliko veliku inflaciju nisu imali još od devedesetih godina prošlog veka. Gore od Aljaske do Australije, gde god zvanične statistike mere rast cena, ovih nedelja zabeleženo je da je inflacija oborila decenijske rekorde.
Međutim, to što isti problem imaju gotovo svi na svetu, nama ne umanjuje njegovu težinu. To što i Amerikanac ulje plaća skuplje, nije uteha srpskom kupcu koji litar ulja plaća oko 200 dinara, a pre nekoliko meseci kupovao ga je za oko 120 dinara.
Da ne treba da nas teši što je i „komšiji crkla krava“ smatra Milan Nedeljković, profesor FEFA fakulteta. „Iz činjenice da postoji inflacija i da je visoka i u drugim zemljama treba da izvučemo zaključak da je uzrokovana globalnim faktorima, kako u Americi tako i kod nas, i da bi trebalo da se smiri sredinom naredne godine“, objašnjava Nedeljković.
Iste poruke šalje i Narodna banka Srbije (NBS). Međutim, Miloš Vuković, portfolio menadžer iz Kanade, ima drugačiju prognozu. „Sve je manje verovatno da je ova inflacija prolaznog karaktera, čak ni predstavnici centralnih banka koji su tvrdili da je rast cena privremen, više to ne govore“, podseća Vuković, koji je potpredsednik odeljenja za investicije u RBC Global Asset-u iz Kanade.
Poskupljenja, zalihe i administrativne mere
U Srbiji je oktobarskih 6,4 odsto inflacije dovelo do najvećeg rasta cena još od 2013. godine. U našoj zemlji poskupeli su saobraćaj, odeća, obuća, troškovi stanovanja, voda, struja, gas.
Vlada je pre dva dana donela uredbu i ograničila cene osnovnih životnih namirnica. U naredna dva meseca ne smeju da poskupe: šećer, brašno, ulje, mleko i svinjsko meso. Šta to znači za one koji osnovne životne namirnice proizvode i prodaju? Ako će za dva meseca moći da podignu cene, hoće li robu, umesto da iznesu na police, ostaviti u magacinu? Znači li to da ulje, na primer, neće poskupeti, ali da ga možda na policama neće biti dovoljno.
Da administrativne mere nikada nisu bile efikasne smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakuteta: „Međutim, pošto je vrlo osetljiv period, mislim da je mera u funkciji zaštite siromašnih slojeva stanovništva i onih koji imaju niska primanja. Kod nas su prisutna sećanja na inflaciju devedesetih, tako da je mera važna da bi kod građana suzbila eventualnu paniku ili ono što je jako neprijatno, a to je da ostanu prazni rafovi.“
Da će trgovci i proizvođači praviti zalihe, znala je i Vlada Srbije. Zato je i članom 2 ove uredbe država uvela ograničenje: količina robe koju proizvođači isporučuju trgovcima ne može biti manja od proseka koji je isporučen tokom poslednjih 12 meseci.
Međutim, to ograničenje ne važi za trgovce. Takođe, proizvođači i trgovci svoj trošak mogu i da nadoknade tako što će podići druge cene, one koje nisu zamrznute. Što se u prošlosti događalo. I tokom krize 2009. godine ograničavane su cene osnovnih životnih namirnica, ali je na kraju te godine inflacija u Srbiji dostigla 8,4 odsto. U junu 2012. godine, na primer, Vlada je ograničila trgovačke marže. Međutim, cene su ipak na kraju bile veće, jer proizvođačke cene nisu imale nikakvo ograničenje. A prazni rafovi u samoposlugama, jedna su od slika devedesetih, kojoj je, iako nije jedini uzrok, povećanje cena prethodilo.
Zašto je sve poskupelo?
Ali, skuplje ulje danas u Srbiji je samo posledica, a šta je uzrok? Ako inflacija, ni u Srbiji ni u svetu dugo nije bila tema, kako nam se dogodila?
Dva su razloga za to.
Prvi: države širom sveta naštampale su ogromne količine novca i ubacile u privredu kako bi je sačuvale od posledica korone.
Drugi razlog je ono što ekonomisti stručno zovu prekidi u lancima snabdevanja. Svetska privreda je globalizovana, delovi za proizvode koji se sklapaju u jednoj zemlji uvoze se iz različitih zemalja. Delovi ne stižu kad su granice zatvorene ili sporije stižu kad je zbog kovid mera prolaz robe i ljudi otežan, pa je krajnji proizvod teže napraviti. A kupac je spreman da za njega plati i više, jer mu je država dala novac da ga potroši kako bi pomogao svojoj ekonomiji. I onda je sve to zajedno podiglo cene širom sveta.
A kako se inflacija dogodila Srbiji? I da li je presudan bio efekat ogledala. Da li je rast nekih cena – kao što su, na primer, energenti – u Srbiji samo odraz onoga što vidimo na globalnom tržištu?
U centralnoj banci Srbije kažu da 60 odsto inflacije čine spoljašnji faktori. Znači li to da smo inflaciju uvezli, ili smo je i sami proizvodili ako je država tokom korona krize u ekonomiju upumpala čak osam milijardi evra? Jednokratna pomoć i građanima i privredi u našoj zemlji gurala je potrošnju, ali i cene.
Šta zna svet šta je inflacija
Slaviša Tasić, urednik biltena „Tržišno rešenje“, piše kako sada sa ovom inflacijom Srbi imaju novo iskustvo. Srbima je dobro poznata inflacija kojoj je kumovalo štampanje dinara bez pokrića. Ipak, ovo je prva ozbiljnija inflacija u evrima. Po prvi put u sećanju većine nas, čvrsta valuta na koju se oslanjamo nije tako čvrsta, piše Tasić.
Ukoliko se rast cena nastavi, centralne banke širom sveta će morati da reaguju i da povećaju kamate. Što, bar za sada, niko ne najavljuje. Povećanje kamata poskupljuje kredite, a time se usporava privredni rast. Posledično, to bi ugrozilo finansijsku stabilnost, kako preduzeća tako i stanovništva.
Ne zna svet šta je inflacija, rekli bi Srbi koji su u januaru 1994. godine svedočili mesečnoj inflaciji većoj od 313 miliona odsto. Tog meseca, na svaka tri sata inflacija je bila šest odsto. Oni koji su preživeli hiperinflaciju osetljivi su na rast cena, naročito kada se vrednost potrošačke korpe topi.
To će biti veliki izazov za kreatore monetarne politike, jer je teško lečiti inflatorna očekivanja koja su vezana za traumatična iskustva iz prošlosti. Monetarna politika nema te alatke.
Najveći svetski ekonomski autoriteti prvo su tvrdili da 20.000 milijardi naštampanih dolara tokom kovida neće izazvati inflaciju, a sada tvrde je rast cena privremen. A šta ako inflacija ne bude samo epizoda?
Anica Telesković
Izvor: RTS
