Оскар за срамну улогу хушкача на зло и наопако

Пише: Милија Тодоровић

Фебруар је традиционално мјесец када се у Холивуду додјељују награде „оскар“ за најбоља глумачка и редитељска остварења.   Међутим, прије и мимо Холивуда, ми овдје имамо једног глумца који већ носи титулу Оскара, а зарадио га је упорним хушкањем грађана Цетиња и Црне Горе на зло и наопако.

Његово прексиноћње гостовање на Тв Вијести, у емисији „Рефлектор“ представља уџбенички примјер говора мржње и хушкања на зло. Како другачије разумјети његову мрачну реченицу да полиција „штити попа Србије у Манастиру, а не штити нашу дјецу“? Или ону другу „најзаштићенија особа на Цетињу је поп, док су наша дјеца незаштићена“? Колико ниско и безумно може човјек да посрне, да би нешто овакво истоварио пред јавност?

Милатовић лута попут Пиксија…

А чињенице су сљедеће:

1. Полиција пред Цетињским манастиром подједнако чува безбједност монаха и ђака богословије, као и Хутерове заставе, бесправно и нецивилизовано окачене о манастирску ограду.
2. За безбједност монаха и вјерника у Цетињском манастиру постоји објективни страх, и основа за сумњу о угрожености те безбједности. Предисторија напада на монахе и ђаке богословије од стране Хутерових јуришника – евидентно постоји. Још од 90-тих наовамо. А посебно је основан страх за ту безбједност послије излива хистерије Хутерове супруге и њених другарица и другара са улице, управо пред тим манастиром; напада на богословски интернат; блокаде саобраћајница на дан обављања уредно пријављеног вјерског скупа…. Док злочин убистава дјеце и злочин да брат убије рођену сестру, – нема предисторију ни на Цетињу, ни у Црној Гори.
3. А ако и има било какве (логичне, психолошке, криминалне, моралне) везе између два цетињска масакра, гдје је онда тражење оставке градоначелника града у ком је злочин добио/постао континуитет?
4. Да ли се пуцало из ватреног оружја, на скупу којим је блокиран улаз митрополиту и патријарху СПЦ? Ако јесте (а јесте) треба ли онда ојачати безбједност црквених објеката?
5. Колико дебелог образа (налик ђону) треба бити, па пренебрегнути све ово, и слагати да нема основа за дежурство полиције пред Манастиром, заборавити да су полицајци ту и због „твојих“ застава, и све то упоређивати са незаштићеном дјецом која су страдала од поремећених манијака? И наравно, не пропустити да свештеника СПЦ назовеш „попом Србије“ чиме му дајеш конотацију туђинца…

Оскар

Оскара, дакле, имамо. И то не за главну, ни за епизодну улогу…него за ону срамну. Из жанра: хорор.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала