… зашто не бисмо били прваци свијета?
Ово је једно логично питање на које ће сјутра одговорити Пешићеви момци у дуелу са Kанађанима. Не знам тачно како, што се тиче тактике и технике, али знам ово:
Kанађани су до сада оставили стравичан утисак по питању снаге, поставке игре и ефикасности. Али ништа бољи и ништа већи од, рецимо, Литваније пред мечом са Србијом. Kанађани су на атлетски моменат самљели Словенце, слично су урадили Французима и Летонцима. Али су се мучили против Шпанаца и изгубили од Бразила. Сасвим просјечног Бразила.
Kанада има пукотина. И оних рањивости у нападу, кад им се запне у одбрани. И оних шупљина у одбрани кад их нападну зналци-нападачи. А игра Србије је као водопад. Водопад који налази пролаз кроз најмању пукотину. Не знам да ли закони физике, хемије и других наука предвиђају да је могуће поновити игру приказану против Литваније? Ако да, онда пада и Kанада. И то – без икакве сумње.
Оливер Јанковић
