Piše: Đorđe Barović
Članice Natoa već bi u junu, na samitu u Holandiji, mogle da se neprijatno iznenade zahtevom da se izdvajanja za vojnu potrošnju popnu na 3,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). U situaciji kada mnoge zemlje zapadne Evrope ne ispunjavaju aktuelni standard od dva posto, suštinsko pitanje je kako će do te kvote doći mnogo siromašniji, pre svega zemlje sa Zapadnog Balkana.
Prema saznanjima Rojtersa generalni sekretar Natoa Mark Rute već je predložio članicama alijanse da povećaju potrošnju za odbranu na 3,5 odsto BDP-a i da se obavežu na dodatnih 1,5 odsto za širu potrošnju vezanu za bezbednost.
U zbiru, to bi bilo onih „magičnih“ pet odsto izdvajanja iz BDP-a koje je prvi predložio američki predsednik Donald Tramp.
Sredinom februara ministar odbrane SAD Pit Hegset poručio je da Tramp ne odustaje od te ideje i da evropski saveznici unutar Natoa treba da „preuzmu odgovornost za odbranu svog kontinenta“ i da se suoče sa „strateškim realnostima“.
„To predviđa povećanje odbrambenih budžeta. Dva odsto je bio samo početak, ali to nije dovoljno, nije ni tri ni četiri odsto, već je pet odsto realno investiranje u odbranu“, kazao je Hegset.
Nato planira da ove godine sakupi oko 4, 6 milijardi evra kroz direktne i indirektne doprinese članica.
„Ova sredstva (oko 4,6 milijardi evra za 2025. godinu) omogućavaju Natou da isporuči kapacitete i upravlja celom Organizacijom i njenim vojnim komandama“, navode u ovoj alijansi.
Više od 100 zemalja povećalo vojne izdatke
Prema istraživanju Stokholmskog međunarodnog mirovnog istraživačkog instituta (SIPRI) iz aprila svetski vojni rashodi u prošloj godini porasli su na 2.718 milijardi dolara što je za povećanje od 9, 4 procenata – najveći međugodišnji porast od 1988. godine.
„Više od 100 zemalja širom sveta povećalo je svoje vojne izdatke 2024. godine. Kako vlade sve više daju prioritet vojnoj bezbednosti, često na račun drugih budžetskih oblasti, ekonomski i društveni kompromisi mogli bi imati značajne posledice po društva u godinama koje dolaze“, rekao je Sjao Liang, istraživač u Programu za vojne izdatke i proizvodnju oružja SIPRI-ja.
Prema podacima iz ovog istraživanja prošle godine SAD i Kina učestvovale su skoro polovinu svetskih vojnih raspoda.
„Dva najveća procentualna povećanja u odnosu na prethodnu godinu među ovom grupom bila su u Izraelu (+65%) i Rusiji (+38%), što ističe uticaj velikih sukoba na trendove potrošnje u 2024. godini. Sa 997 milijardi dolara u 2024. godini, vojni izdaci SAD bili su 5,7% veći nego u 2023. godini i 19% veći nego u 2015. godini. SAD su ostale ubedljivo najveći potrošač na svetu, izdvajajući 3,2 puta više od drugog najvećeg potrošača, Kine. SAD su činile 37% globalnih vojnih izdataka u 2024. godini i 66% potrošnje članica Severnoatlantskog saveza (NATO)“, ističe se u ovom izveštaju.
Kada je reč o Evropi, vojni rashodi Nemačke povećani su za 28 procenata i dostigli su 88,5 milijardi dolara, što je čini najvećim potrošačem u Centralnoj i Zapadnoj Evropi i četvrtim najvećim u svetu. Vojni rashodi Poljske porasli su za 31 procenat na 38,0 milijardi dolara u 2024. godini, što predstavlja 4,2 procenta BDP-a ove zemlje.
Međutim, ni sve zemlje iz EU ne ispunjavaju potreban standard.
Italija tako na vojnu potrošnju izdvaja 1, 49 odsto BDP-a, Portugalija – 1,55, Slovenija – 1, 29, a Španija – 1,28 BDP-a.
Zemlje Zapadnog Balkana barem na papiru su oko crte predviđenih vojnih izdavanja koja su ustanovljena davne 2006. godine.
Prema podacima Natoa za 2024. godinu Albanija za vojne potrebe izdvaja 2. 02, Hrvatska – 1.81, Crna Gora – 2.2, a Severna Makedonija 2.22 procenata BDP.
Varljive brojke
Međutim, vojni analitičar Aleksandar Radić sumnja da su ove zemlje zaista toliko i izdvojile.
To objašnjava „elegantnom statistikom“.
„Zapadnobalkanske armije su male i naravno kada imate potencijalno manji sistem da je moguće da lakše, elegantnije izvedete neku statističku veličinu, nego krupni sistemi koji vas u startu opterećuju sa velikim brojem plata, velikim troškovima održavanja vežbi… Vojska Crne Gore recimo ima dve pešadijske čete i sve se vrti oko njih. Ako idete na format većih armija, onda idete na bataljon, brigadu. Veliki su to troškovi i naravno da će sada vlade zapadnobalkanskih zemalja da se dobro preznoje i iznađu način kako da pređu i dva posto, kako da se učvrste na tom nivou statistike i da krenu ka tri posto. Veliki su to novci. Lako je pričati o statistici. Kada kažete dva-tri posto izgleda skromno, ali razlika od 0,1 je jako veliki izazov za svaku od tih zemalja“, kaže Radić u razgovoru za Kosovo onlajn.
Dodaje da zemlje Zapadnog Balkana za odbranu izdvajaju onoliko koliko mogu, a istovremeno žele da dođu do novog naoružanja.
„Naravno, svi se trude da dosegnu onih dva posto koja su od pre obećana. Sada je veliki problem kako to podići na tri i po posto i od zemlje do zemlje zavisi model finansiranja. Jer, nešto što je ispod dva posto je ono što sada služi i Hrvatskoj i Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji za finansiranje personalnih i operativnih potreba“, objašnjava Radić.
Naglašava da se ključna razlika u procentima stvara kapitalnim nabavkama.
Podseća da je Crna Gora u taj proces krenula podizanjem višegodišnjeg kredita, Hrvatska je ušla u veliki proces modernizacije, a da se i Severna Makedonija trudi da potroši novac za vojni budžet.
„Članice Natoa iz našeg regiona trude se da pokažu da mogu da dosegnu dva posto, ali tu su okolo. Računaju penzije, dodatne troškove pa se statistika na godišnjem nivou kreće oko dva posto. E sada, povećati to na tri i po posto za sada, u postojećim okolnostima, za zemlje Zapadnog Balkana izgleda kao vrlo ozbiljan izazov“, precizira Radić.
Upozorava da će zahtev za većim vojnim izdvajanjima za članice Natoa sa Zapadnog Balkana biti vrlo ozbiljan izazov.
„Biće tu problema. Neće to biti tako lako uraditi, ako već godinama traje ‘borba’ za dva posto. Taj prag se do sada pokazao kao teško ostvarljiv. Daleko je tri i po posto u odnosu na to“, kazao je Radić.
Upitan kako bi to moglo da se reflektuje na zemlje Zapadnog Balkana koje su u Natou, ovaj analitičar objašnjava da je reč o malim oružanim snagama.
Bez obzira na jasne preporuke i želje, ovaj vojni analitičar kaže da Nato nema mehanizme da kazni članice za nepostizanje poželjnog nivoa vojne potrošnje.
„Naravno, to nije u skladu sa partnerskim obavezama, ali ipak jedna trećina zemalja Nato još ne može da dosegne ni dva procenta. Tako da zemlje Balkana mogu da pronađu opravdanje za sebe, ako već neke velike zemlje Mediterana još nisu u poziciji da mogu da se pohvale u Briselu da su ispunili svoju partnersku obavezu“, kaže Radić.
Pogrešan pravac
„Mali ispaštaju ne samo zbog svoje gluposti, već i gluposti drugih, većih“, poručuje politički analitičar Nedžmedin Spahiju.
Na ovaj način komentariše mogućnost većih vojnih izdavanja u okviru Natoa. Upozorava da će se to bez dileme negativno preslikati i na Kosovo.
„Budući da su osim Srbije, Bosne i Kosova sve zemlje regiona u Natou to znači da bi bila velika potrošnja za sve naše susede, a time i pogoršavanje njihove ekonomije. Shodno tome doći će do pada i na Kosovu. Mi ćemo ispaštati. Mali ispaštaju ne samo zbog svoje gluposti, već i gluposti drugih, većih“, kaže Spahiju za Kosovo onlajn.
Objašnjava da najava većih izdvajanja za Nato ukazuje da globalna ekonomija beleži pad, a da u takvim odnosima najviše stradaju siromašna područja.
„Kada Nato ulaže više, onda i druge strane više ulažu, a sve to utiče na globalnu ekonomiju. Zbog toga najviše stradaju siromašna područja kao što su ova naša. Zapravo, kada vidimo sukob u Ukrajini, Izraelu, Palestini, a sada i između Indije i Pakistana stičemo utisak da je svet poludeo, da ide u sasvim pogrešnom pravcu. Umesto mira i spokoja, razvoja tehnike i tehnologije i većeg razumevanja i dogovaranja među ljudima, sve više se ide u sukobe koji dovode planetu u veliku opasnost“, upozorava Spahiju.
Vojna ravnopravnost
Analitičar i glavni urednik Suri TV Bledian Koka smatra da zahtev za dodatnim vojnim ulaganjima članica Natoa treba tumačiti kao „osiguranje“ od potencijalnih izazova, a da na takvu opasnost ukazuje ne samo rat u Ukrajini, već i sukobi širom sveta.
„To diktira ovaj zahtev za povećanje vojnih izdataka. Ovo nije jednostavno povezano sa onim što misli neki zvaničnik ili država poput SAD, koja iznenada traži od drugih zemalja nešto tako teško ekonomski. Ovo pokazuje da je potencijalna opasnost od onih koje nazivam protivnicima, a ne neprijateljima, da, u svakom slučaju, moramo biti minimalno ravnopravni sa drugima u mogućem sukobu, za koji se nadam da se nikada neće dogoditi. Ovo primorava alijansu da zahteva tako nešto od svojih članica. Dakle, to je zahtev za vojnom ravnopravnošću i odgovor na ono što vaš protivnik radi. Ako drugi postanu jači, mi ne možemo oslabiti“, kaže Koka u razgovoru za Kosovo onlajn.
Ipak, smatra da će Albanija veoma teško ispuniti zahtev da članice Natoa ubuduće za odbrambene potrebe izdvajaju 3,5 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„Mislim da je zahtev za odbrambeni budžet od 3,5 odsto, u albanskim uslovima, veoma teško ispuniti, čak gotovo nemoguće. To je zbog mnogih ekonomskih izazova sa kojima se Albanija suočava, i zbog mnogih ciljeva koje je aktuelna vlada sebi postavila u vezi sa investicijama u infrastrukturu, ili čak koncesijama, što je element sa velikim uticajem na albanski državni budžet“, kaže.
Podseća da je ovo bila tema i upravo završenih parlametarnih izbora u Albaniji.
„Moramo imati na umu da su postojala predizborna obećanja u vezi sa ovim pitanjem, kako od aktuelne većine, tako i od opozicije. Opozicija predviđa povećanje plata i penzija, a to bi bio ekonomski teret koji bi Albaniji onemogućio da ulaže do 3,5 odsto svog budžeta u vojsku i naoružanje“, podseća Koka.
Smatra da se iza novog pritiska za povećanjem vojne potrošnje krije namera da članice Nato poštuju osnovnu kvotu ulaganja koja iznosi dva posto BDP-a.
„Mislim da je ovaj pritisak da se dostigne 3,5 odsto način da se zemlje Natoa primoraju da barem poštuju ono što se smatra osnovnom kvotom vojnih ulaganja, dva odsto. Prema mojim informacijama, od kada je Albanija ušla u Nato 2008. godine do danas, ovaj nivo je retko poštovan u godišnjim budžetima albanskih vlada, bilo za vreme Beriše ili u tri vladajuća mandata Rame”, ističe Koka.
Upitan koliko bi nova vojna ulaganja mogla da utiču na region Zapadnog Balkana ovaj analitičar kaže da Beograd neka nikakvih razloga za brigu zbog jačanja vojske Albanije.
„Nekada, tokom 45 godina vladavine diktatora Envera Hodže, Albanija je imala nivo izdataka za odbranu i do deset procenata tadašnjeg godišnjeg budžeta. Iako je zemlja bila siromašna, videli smo, posebno nakon pada tog režima, kakav je vojni potencijal, u municiji i naoružanju, naša zemlja stvorila. Bez obzira na to kakvo mišljenje imamo o režimu Tita ili Hodže, ili Miloševića, mislim da Albanija nikada nije bila faktor koji je imao za cilj da potkopa mir i stabilnost u regionu“, smatra Koka.
Otuda zaključuje da jačanje Natoa ne treba razumevati kao pretnju, već kao garanciju i za druge zemlje, pa i Srbiju.
„Nato nije pretnja drugima, već garancija za sve, a još više za Srbiju. Koliko znam, nije manjkalo poziva Srbiji da bude deo ovog saveza i verujem da će tih poziva biti i u budućnosti“, uveren je ovaj analitičar.
Finansijske posledice
Predsednik Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani kaže za Kosovo onlajn da je zahtev Natoa za većim ulaganjima u vojnu potrošnju svojih članica bio očekivan, ali da će zemlje Zapadnog Balkana zbog toga trpeti finansijske posledice.
„Mislim da je ovo očekivano nakon izjave predsednika SAD Donalda Trampa. To nije novo, jer su čak i tokom poslednjeg predsednikovog mandata zahtevi iz SAD bili da se poveća budžet članica Natoa kako bismo imali Nato koji istinski odgovara na izazove koje nameću geostrategija i geopolitički uslovi“, smatra Ramadani.
Objašnjava da ovo povećanje neće uslediti odmah, a da su SAD u pravu kada traže da i druge članice Natoa izdvajaju više nego do sada.
„Danas Amerikanci učestvuju u Natou sa negde oko 900 milijardi dolara, a cela Evropa, odnosno evropske države članice sa oko 420 milijardi. Zaista, američko opterećenje do sada u odnosu na budžet Natoa je preveliko. Stoga su njihovi zahtevi i očekivanja pre svega na Francusku i Nemačku, koje još uvek imaju kapacitet da ekonomski učestvuju u budžetu Natoa sa tim procentom“, navodi Ramadani.
Podseća da takav „kapacitet“ ima i Poljska koja izdvaja između 3,5 i četiri odsto BDP, a da je Španija izuzetak koja ne ispunjava ni osnovnih dva posto ulaganja.
„Nažalost, rekao bih da su Putin i njegova politika i ono što se dogodilo u Ukrajini primorali evropske zemlje koje su članice Natoa, pa čak i Sjedinjene Države, da uđu u neku vrstu takmičenja u naoružanju, a krajnji cilj je verovatno ono što je američki predsednik Regan radio jedno vreme, da uvuče Rusiju u tu trku u naoružanju. Ako Rusija nastavi sa ovim kapacitetom naoružanja, to će uticati na ekonomiju i životni standard njenih građana. Dakle, ovo nije samo naoružavanje, već i geopolitički cilj dominacije evroatlantskih zemalja, odnosno članica Natoa“, uveren je Ramadani.
Smatra da ipak nije dobro što se toliko novca izdvaja za vojne potrebe.
„Nije dobro što smo dovedeni u situaciju gde se tako velika finansijska sredstva izdvajaju za naoružanje, jer je pitanje šta je krajnja namera, šta je sa naoružanjem. To znači sukobe, ratove, i gubi se u tome šta znači ulagati u ekonomiju, ulagati u dobra čovečanstva, u standard, u blagostanje građana, bez obzira da li su u evropskim zemljama ili ne“, precizira Ramadani.
U takvoj situaciji, objašnjava, do izražaja dolazi namenska industrija i pritisci da se kupuje i proizvodi što više oružja.
„Na kraju krajeva, mislim da to negativno utiče na normalan život, život u miru i za dobrobit čovečanstva. Ovo se posebno odnosi na građane u balkanskim zemljama, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, koji će sada morati da trpe šta znači finansiranje oružja, odnosno dostizanje tog procenta koji je za ove zemlje i dalje veoma visok“, naglašava Ramadani.
Smatra da će zemlje regiona biti teško ubediti da prihvate dodatna izdvajanja za vojsku.
„Mislim da je teško ubediti ih jer to direktno utiče na raspoloženje građana zemalja članica Natoa. Ali, kada se napravi poređenje sa bezbednošću građana, odnosno onim što brine građane zbog moguće agresije ili rata, posebno sada ljudi pomisle na Rusiju i Kinu i sve one zemlje koje na neki način konkurišu zemljama Natoa oružjem“, precizira ovaj stručnjak.
Zaključuje da su nova izdvajanja u okviru Natoa ipak bolje rešenje od formiranja evropskih oružanih snaga koje bi zahtevalo i nove resurse i finansiranje, ali i novu organizaciju, nabavku novih vojnih sistema i tehnologija.
„U organizaciji koja već ima tradiciju dugu više od 75 godina mislim da bi sve to išlo mnogo lakše, čak i da je to 3,5 posto za zemlje. Ovo naravno nije potrebno za jednu godinu, najverovatnije, koliko ja znam, 3,5 odsto bi trebalo da se postigne negde u narednih pet godina, plus 1,5 procenta za deset godina“, zaključuje Ramadani.
Izvor: Kosovo Onlajn
