Komemorativni skup posvećen nedavno preminulom akademiku pesniku Milovanu Danojliću (1937–2022) održan je u Svečanoj sali Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) u Beogradu.
Program je realizovan u okviru Odeljenja jezika i književnosti, a o ličnosti i delu akademika Danojlića koji nas je napustio 22. novembra 2022. u 85. godini, govorili su dopisni član SANU Jovan Delić i dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.
„Milovan Danojlić je sahranu shvatao kao prisan, tužan, intiman događaj koji treba da se zbude među najrođenijima, daleko od očiju i buke javnosti. Tiho je otišao u tišinu, mirno u smirenje, čak i bez oproštaja najbližih prijatelja”, istakao je Jovan Delić.
Delić u svom govoru na komemorativnom skupu i naveo da je „ovaj neumorni svetski putnik dugo upokojen čekao na svoje poslednje putovanje, te je sahranjen 28. novembra 2022. u grobnici pokraj svoje crkve u rodnom mestu Ivanovci.
On je naglasio da je Danojlić bio svestran književni stvaralac – pesnik, romansijer, esejista, publicista, prevodilac, autor putopisa.
„U rodnom selu obnovio je i napravio kuću, a na vrhu brega i crkvu, iz čije porte puca širok, prekrasan vidik na Šumadiju, koja u smiraj letnjeg dana, nestvarno titra pred očima”, rekao je Delić, prenosi Tanjug.
Lepota Danojlićevog stvaralaštva došla je ponovo danas i uživo do izražaja: odlomke pesme „Noćne tužaljke” iz zbirke poezije „Razgorevanje vatre” u izdanju Zadužbine Desanke Maksimović, govorio je veoma nadahnuto dramski umetnik glumac Hadži Nenad Maričić.
Milovan Danojlić bio je istaknuti nagrađivani srpski pisac koji je živeo i radio od 1984. godine u Francuskoj, kao lektor tada srpskohrvatskog jezika, kako je podsetio Delić i ocenio da je „imao veoma bogat i izuzetno plodan stvaralački život i stekao visoki status kod kritike i publike”.
Osnovnu školu je završio u rodnom selu, gimnaziju u Ljigu i prestonici. Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao na Odseku za romanistiku.
„Danojlić je pre svega i uvek pesnik i kada piše pesme, stihove, prozu, i eseje, i kada prevodi. Njegov odnos prema svetu je pesnički. Govorio je da je „Snaga poezije – drugo ime za istinu”. A snaga poetske istine je u visini osećanja i doživljavanja, snazi i svežini iskaza”, smatra Jovan Delić o Milovanu Danojliću za čiju poeziju kaže da je „raznoglasna i raznovrsna”.
Po njemu, nagrađivani pesnik sa gotovo četiri decenije provedenog života u Francuskoj, bio je jedan od ne samo najplodnijih, već i najsvestranijih srpskih pisaca, „visoke književne kulture i odgovornosti pred delom, jezikom, svetom i životom, pred svojim narodom i srpskom kulturom”.
Delić je ukazao da je pesnik putovao po mnogim zemljama sveta, te da je naročito voleo Irsku, zemlju Džejmsa Džojsa i Danojliću omiljenog pesnika Vilijama Batlera Jejtsa, „divio se tom relativno malom narodu koji je u 20. veku dao bezmerno mnogo svetskoj književnosti”.
Ipak, kako je naglasio Delić, na svim svetskim putovanjima „nosio je u srcu Srbiju, Šumadiju i Beograd, kao što se nosi sudbina, i vraćao im se” , jer bio je svetski čovek, nikad šovinista, uvek do srži Srbin, naročito od 1991. godine, „nije bilo nijednog našeg susreta bez Srbije na usnama i brige o njoj”.
Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i mnogim književnim časopisima. U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika radija u Parizu.
Danojlić je bio član SANU od 2000. godine, a navedenu prvu knjigu poezije „Urođenički psalmi” objavio je daleke 1954, i poslednje delo „Ispovest na trgu”, ovaj vredan i neumoran pisac, publikovao je 2022. godine za izdavača Srpska književna zadruga.
Veoma plodan književnik, objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku.
„Gubitak svakog pisca je apsolutno nenadoknadiv za kulturu jednog naroda”, ukratko je Aleksandar Jerkov istakao suštinu večnog odlaska Milovana Danojlića.
Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo i prepevao dela poznatih pisaca (Vilijam Šekspir, Šarl Bodler, Jozef Brodski, Vilijam Batler Jejts, Ežen Jonesko), pisana na francuskom i engleskom jeziku.
„Više simpozijuma i skupova bi bilo potrebno da opišemo tako veliku ulogu Danojlića u srpskoj književnosti i našoj sveobuhvatnoj kulturi. Danas za tako nešto ovde se nema dovoljno vremena. Danojlić je pisac sa opusom iza sebe više od 70 naslova, i sva dela su u različitim žanrovima, formama, bio je neverovatno raznolik u stvaralaštvu, radoznao”, opisao je Jerkov delo pokojnog književnika, koji je govorio da je „razumevanje pesništva prvorazredni čin i izraz za sebe”.
Jerkov se prisetio reči Danojlića kada je pokušao da odgovori šta je književnost, i njegov najveći domet i dostignuće, da je opisao kako mu liči na jedan veliki, zvaničan, svečani, komemorativni skup.
„Bio je pesnik najbogatijih rima u srpskom pesništvu. Opet, retko koji pesnik je uspeo da se istakne tako uspešno i kao prozni pisac. Bilo je pesnika koji su i prozaisti, nije bio jedini, ali niko kao Danojlić, kad samo pogledate sve te silne nagrade za prozu. Kao da mu je sve to bilo jednostavno stvarati, toliko bogat opus”, ocenio je Aleksandar Jerkov.
Najpoznatije knjige Milovana Danojlića su „Neka vrsta cirkusa”, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima”, „Balada o siromaštvu”, i mnoge druge.
Dobitnik je više književnih nagrada i priznanja od kojih kao NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici” 1997. godine.
Takođe je bio laureat Oktobarske nagrade Beograda, Zmajeve nagrade, nagrada „Branko Ćopić”, „Isidora Sekulić”, „Desanka Maksimović”, „Mladost”, „Mlado pokoljenje”, Vitalove nagrada „Zlatni suncokret”, „Žičke hrisovulje”, „Miloš Đurić” za prevodilaštvo, Nagrade „Pečat vremena” za književnost.
Izvor: politika.rs
