Već u XVIII veku imale su ogromnog uticaja ideje o jednakosti ljudi. Neću osporavati da su ove ideje odigrale veliku ulogu u istoriji čovečanstva uopšte, a naročito u evoluciji Zapada.
Ove ideje su u početku imale politički i pravni karakter. To što su imale i moralni smisao, nije bilo ništa novo, jer je hrišćanstvo od samog početka istaklo tezu o jednakosti svih ljudi pred Bogom. Ali, potom su svakojake „progresivne“ ideologije kao i razni moralisti doveli ideju jednakosti do apsurda, pripisujući joj smisao jednakosti svih naroda i u smislu njihovih potencijalnih prirodnih sposobnosti. Svako tvrđenje da se narodi razlikuju po prirodnim zadacima, počelo se karakterisati kao manifestacija rasizma, nacionalizma i šovinizma.
Po sebi se razume da postoje univerzalna ljudska svojstva. Ona su opštepoznata. U njih pre svega spada to, da svaki normalni čovek ima urođen upravljački organ (mozak) i telo kojim se upravlja. Zadatak prvog je da obezbedi telu samoodržanje, i da ga prilagodi egzistencijalnim uslovima. Svaki normalan čovek teži da to čini na najbolji način (s njegove tačke gledišta), to jest da radi u ličnom interesu, Ova banalna istina je bila poznata ljudima odvajkada. Oni su je fiksirali u mudrim narodnim izrekama, kao na primer „Vlastita košulja je bliže telu“ ili „Riba traži gde je dublje, a čovek — gde je bolje“ i ovo su učinili mnogo pre no što su profesionalni mislioci počeli da je koriste u svojim teorijama.
Od vremena A. Smita (nisam tragao za ranijim izvorima) ustalila se tradicija da se ovo univerzalno i izvorno čovekovo svojstvo, da se rukovodi ličnim interesom, povezuje s privatnim vlasništvom i privatnim preduzetništvom, i da se u ovome vidi neka prirodna osnova kapitalizma. Ovo je čisto ideološko uverenje. Ono je lažno s naučne tačke gledišta. Lični interes kao osnova za čovekovo ponašanje je zaista njegovo prirodno svojstvo. Ono nije nužno povezano ni sa kakvim socijalnim uređenjem, ni sa kakvim tipom društva. Ljudi su postojali stotine hiljada godina (ako ne i miliona), pre no što se fomirao kapitalizam. I uvek su postupali po principu ličnog interesa. I u komunističkom društvu ljudi se isto tako rukovode ovim principom. Kada su ljudi u komunističkim zemljama izbegavali posao, lenstvovali, aljkavo radili, zabušavali, krali, uzimali i davali mito, potkazivali, klevetali, itd., oni su se rukovodili ličnim interesima, a ne nekakvim drugim.
Od univerzalnih ljudskih svojstava, ne zavisi nikakav tip društvenog uređenja, između ostalog ni od pomenutog motiva ljudskog ponašanja. Ona važe u svakom od njih, poprimajući različite oblike u zavisnosti od konkretnih životnih osobenosti koje vladaju u njima. Kao što se u živom svetu svi organizmi prilogađavaju egzistencijalnim uslovima, to isto čine i ljudi u njihovoj socijalnoj sredini. Čovekova univerzalna svojstva ne daju prednost nikakvom tipu društva. Nasuprot tome, od tipa društva zavisi kakav će oblik ona ovde poprimiti i kako će se ispoljavati. Karakter ljudskog materijala utiče na to koji se tip društva formira u nekoj ljudskoj skupini, i kakav oblik ovde poprimaju zakonitosti tog tipa društva. Pri tome, ne igraju ovde ulogu neka univerzalna svojstva svih ljudi, već osobita svojstva određene vrste ljudi, i to kao svojstva celog naroda, a ne jednostavno svakog čoveka ponaosob. Ona su i svojstva zasebnih ljudi, ali ne kao Robinzona, već kao predstavnika određene ljudske mase koja se reprodukuje iz pokolenja u pokolenje tokom mnogih stoleća i hiljada godina.
Zapad se stvarao, razvijao, učvršćivao, očuvavao i osvajao svoje mesto na planeti zahvaljujući ljudima određenog tipa, a ne prosto ljudima uopšte. Nazivaću ih zapadoidima. Zapad ne bi bio moguć ni sa kakvim drugim ljudskim materijalom. Nikakav drugi ljudski materijal ne bi bio u stanju da stvori Zapad, niti da ga očuva na tom nivou koji je dostigao.
Navešću karakteristične crte zapadoida, ili tačnije, zapadoidnosti. To su praktičnost, preduzetnost, proračunatost, sposobnost za konkurentsku borbu, inventivnost, spremnost na rizik, hladnoća, emocionalna bezosećajnost, sklonost individualizmu, kompleks više vrednosti, težnja nezavisnosti i uspehu u poslu, sklonost ka savesnom obavljanju posla, sklonost javnom nastupu i teatralnosti, osećaj superiornosti u odnosu na druge narode, jača sklonost da se vlada drugima nego kod ostalih naroda, sposobnost za samodisciplinu i samoorganizovanje. Smatra se da je zapadoid ─ individualista, za razliku od mnogih drugih tipova ljudi koji su kolektivisti. Ako se rečima „individualist“ i „kolektivist“ ne prirodaje nikakav moralizatorski niti vrednosni smisao, s ovim se možemo saglasiti. Svaki normalan čovek manje-više doživljava sebe kao individuu („Ja“) i kao člana neke skupine njemu sličnih („Mi“). Ali forme ovog doživljaja, proporcija „ja“ i „Mi“ u čovekovom mentalitetu, njihov uzajamni odnos i ispoljavanje u ponašanju ljudi su različiti. To i daje u rezultatu različite tipove ljudi na tom planu.
Zapadoidi su se pojavili i dostigli sadašnje stanje u okviru zapadno-evropske civilizacije u kojoj je „Ja“ igralo dominantnu ulogu u paru „Ja — Mi“ i bilo jače razvijeno nego kod drugih naroda i civilizacija, a „Mi“ je bilo savez snažno izraženih „Ja“, moglo bi se reći — unutar Ja —civilizacije. Zahvaljujući zapadnjaštvu ovo svojstvo zapadoida je bilo ekstremno razvijeno, obuhvativši sve sfere njihovog bića. S ove tačke gledišta zapadno-evropska civilizacija i zapadnjaštvo koje se razvilo na njenoj osnovi su unikalne pojave u istoriji čovečanstva. U tom smislu zapadoidi su individualisti, a njihovo društvo je individualističko.
Celokupna životna forma zapadnih zemalja jeste rezultat i manifestacija individualizma zapadoida. Ako je potrebno u nekoliko reči izraziti njegovu suštinu, moglo bi se reći da je fundamentalni princip bića zapadoida sledeći: raditi za sebe, posmatrati sve ostale kao sredinu i sredstvo za egzistenciju. Ovo je naravno krajnje pojednostavljenje. A ako čitalac radi odbrane zapadoida navede neka njihova pozitivna svojstva, neću to osporavati. Pre svega, ja ne vidim ništa loše u navedenom principu. Ruski mislilac N.G. Černiševski koji je prevodio i propagirao radove LJ.S. Mila u Rusiji u HIH veku, visoko je cenio ovo svojstvo zapadnih ljudi, nazivajući ga „razumnim egoizmom“. Drugo, princip socijalnog individualizma ne sprečava kod ljudi razvoj mnogih, s moralne tačke gledišta, pozitivnih svojstvava, kao što i princip socijalnog kolektivizma ne sprečava razvoj negativnih osobina. Na primer, razvijen osećaj sopstvene vrednosti i težnja ka ličnoj slobodi nezamislivi su bez socijalnog individualizma (bez „razumnog egoizma“). A gušenje ličnosti je obična stvar u kolektivističkim društvima.
Po mom shvatanju zapadoid nije neki tipičan, prosečan čovek koji se često susreće. Moj opis ovog je apstraktna i sumarna karakteritika ljudskog materijala na Zapadu kao mnoštva i mase ljudi. Svojstva zapadoida su rastvorena U ovoj masi, podeljena su najrazličitijim proporcijama, kombinacijama i količinama među mnoštvom individua. Ali „rastvor“ zapadoidnosti ovde je toliko jak, da je celokupnu masu ljudi u interesu naučne simplifikacije moguće posmatrati kao mnoštvo tipičnih zapadoida.
Zemlje Zapadne Evrope bile su u stanju da daju dovoljno ljude ovakvog tipa (zapadoida), koji su se pokazali podesnim da izgrade zapadno društvo. S drugim ljudskim materijalom, ponavljam i podvlačim, ne bi se dobilo ništa slično. Ne može biti argument protiv rečenog ni primer SAD. U SAD su se zaista skupili ljudi sa svih strana sveta. Ali, američku civilizaciju nisu stvarali oni, već ljudi zapadnog tipa, to jest naročite pridošlice iz Zapadne Evrope. Oni su oformili inicijalno jezgro i pokretačku snagu ovog procesa. Ostali su prihvatali učešće u procesu kao uvučeni i iskorišćeni od ovih. Pošto je glavna stvar za ovaj proces obavljena, to jest civilizacija se formirala i dobila izvesnu razvojnu inerciju u određenom smeru, masa ljudi drugog tipa bila je u stanju da je podrži. Ali novatori u ovom istorijskom stvaralaštvu bili su ljudi zapadnog tipa. Smatram da su oni osnova i garant njenog postojanja i u budućnosti.
Svaki narod je sposoban da se koristi blagodatima zapadne civilizacije ako mu se pruže kao poklon. Ali teško da je svaki narod sposoban da sam stvori civilizaciju takve vrste ili makar da postane saučesnik u njenoj izgradnji i održavanju. Uverenje da su tobože različiti socijalni sistemi samo stupnjevi u razvoju jednog te istog apstraktnog „čovečanstva“, i da tobože svaki narod može proći ove stupnjeve u svojoj evoluciji je faktički lažno s naučne tačke gledišta. Zapadnu civilizaciju su stvorili narodi s određenim svojstvom. To je njihova unikalna i neponovljiva tvorevina. To spada u njihovu prirodu, u njihov karakter. Drugi narodi su stvarali civilizacije drugačijeg tipa, koje su više odgovarale njihovom karakteru i životnim uslovima.
U istoriji zapadoida mogu se razlikovati dva perioda. U prvom periodu se odvijao individualni odabir ljudi sa svojstvima zapadoida. Ova svojstva nisu izmislili humanisti i mislioci, već su postojala kod ljudi koji su ulazili u izbor u obliku prirodnih sklonosti ili manje-više razvijenih sposobnosti. Ljudi s ovakvim osobinama su imali izvesne prednosti pred drugima — bili su bistriji, lukaviji, hladnokrvniji, taštiji. S vremenom broj ovakvih ljudi je rastao, oni su postajali primer za druge i doprinosili da se kod ovih ispolje analogna svojstva. Ova svojstva su se kultivisala, izoštravala. Događao se svojevrsni odabir, sličan veštačkom odabiru pri gajenju kulturnih biljaka i životinja.
Drugi period je naznačen u prvoj polovini našeg veka i punom snagom je izbio posle Drugog svetskog rata. U ovom periodu veštački odabir je zamenjen novim metodama. Počeli su da štancuju ljude u masovnim razmerama pomoću veštačkih sredstava, naime da ih profilišu pomoću vaspitanja, obuke, ideologije, propagande, kulture, medicine, psihologije. Dogodilo se nešto slično što je već viđeno pri poboljšanju domaćih životinja i kulturnih biljaka pomoću veštačkih stimulansa, hemijskog đubriva i genetske tehnike.
Aleksandar Zinovjev, ZAPAD ─ FENOMEN ZAPADNJAŠTVA, Naš dom/L‘ Age d‘ Homme, Beograd-Lausanne, 2002.
Preveo sa ruskog: Miroslav Ivanović
Izvor: Srodstvo po izboru
