Медији полако припремају терен за извођење уличних радова ДФ-а, што ће свечано започети у четвртак, под радним слоганом „Блокадом против издаје“.
Такав план неће бити дјелотворан нити за изборну правду, нити за Демократски фронт.
Неће, јер правда није изгубљена на улици, већ се истопила у несређеним бирачким списковима. Није то једини проблем. Поента је да улица само једном у политичкој каријери може бити пут до правде. Како би рекао Џони Штулић у једној пјесми, „два пута се не шаљу тенкови на раднике“. Сличан је дакле принцип. Једном се, наиме, десило да је Ђукановић користио сва расположива средства, па и саме хамере да гази побуњене грађане и присталице ДФ-а. Међутим, овога пута неће бити хамера, али не само зато што Ђукановић више не посједује такву моћ, већ зато што ни ДФ овог пута на улици неће предводити борбу за (изборну) правду. Могло би прије бити да реагује на могућност да политичку функцију улице преузме неко други, рецимо, Демократе. Покшавао је, одиста, и Бечић да искористи тај потенцијал диверзије, али не да то не може проћи ни њему, већ у овој генерацији политичара то неће проћи ником.
Након избора 30. августа постојала је једна шанса. Она је пропала. Ова што се најваљује са мањинском владом такође је пропала, јер подједнако је неискрена као и Дритан Абазовић.
Милован Урван
