Пише: Џонатан Кук
Тони Гринштајн нуди оштар приказ тога како је колумниста „Гардијана“ Џонатан Фридленд искривио историјске чињенице у својој биографији Рудолфа Врбе, првог Јеврејина који је побјегао из Аушвица. Можда се неко пита зашто је Врбина невероватна прича деценијама била скривана, с обзиром на то колико је Холивуд заинтересован за снимање филмова о Холокаусту. Гринштајн објашњава. Врбини напори да почетком 1944. године упозори друге Јевреје на оно што се догађа у нацистичким логорима смрти били су издани од стране европских лидера ционистичког покрета, који су га ушуткали.
Тај покрет је био спреман да жртвује стотине хиљада Јевреја у замјену како би нацисти ционистичку елиту пустили из Европе и пребацили их у Палестину, гдје је ционистички покрет увелико почео са припремама за протјеривање домородачких Палестинаца и изградњу самопроглашене јеврејске државе на рушевинама њихове домовине. Став циониста одражавао је мишљење оснивача покрета, Теодора Херцла: „Антисемити ће постати наши најпоузданији пријатељи, антисемитске државе наши савезници.“ Врба је био веома критичан према ционистичком покрету због сарадње са нацистима, и није гајио љубав према јеврејској држави коју је тај покрет створио.
1961. године, „Дејли Хералд“ је објавио одломак из Врбиних мемоара, које наводи Гринштајн, у којем је написао: „Ја сам Јеврејин. Упркос томе, управо због тога, оптужујем неке јеврејске вође за један од најужаснијих злочина у рату. Ова мала група квислинга знала је шта се догађа њиховој браћи у Хитлеровим гасним коморама и купила је своје животе по цијену ћутања… Био сам у могућности да мађарским ционистичким лидерима дам обавјештење три недеље унапријед да [Адолф] Ајхман [кључни архитекта Холокауста] планира да пошаље милион њихових Јевреја у гасне коморе… [Резшо] Кастнер [лидер мађарског ционистичког покрета] отишао је код Ајхмана и рекао му: ‘Знам за твоје планове; поштеди неке Јевреје по мом избору и ја ћу ћутати.'“ Кастнерова издаја толиког броја Јевреја, осуђујући их на нацистичке гасне коморе, касније је оправдана од стране израелског генералног тужиоца, Хаима Кохена, сљедећим ријечима:
„Имао је право да направи договор с нацистима како би спасио неколико стотина и право да не упозори милионе… То је била његова дужност… Увек је била наша ционистичка традиција да изаберемо неколицину од многих приликом организовања имиграције у Палестину… Да ли треба да нас назову издајницима?“ На тој основи је израелски музеј Холокауста Јад Вашем ефикасно избрисао Врбину невјероватну причу из својих хала, и зато израелска дјеца у школама не уче ништа о Врби. Такође је вјероватно разлог зашто Холивуд никада није прихватио најхоливудскију причу која је произашла из Холокауста. Прича антиционисте Врбе разоткрива идеолошке темеље Израела као дубоко у складу с ружним европским етничким национализмима који су кулминирали нацизмом. Његова прича објашњава како је Израел одувијек био способан за, а сада и спроводи, геноцид у Гази.
Џонатан Кук: Зарез којим се брише геноцид
Када идеологија постане важнија од људског живота, људи — чак и они које видите као своје — постају потрошни. Они почињу да се третирају као пиони у свирепој игри политике моћи. Давид Бен Гурион, оснивач Израела, изразио је управо тај осјећај у децембру 1938. године, док су бјеснили нацистички погроми против Јевреја у Њемачкој:
„Да сам знао да је могуће спасити сву дјецу Њемачке тако што бисмо их пребацили у Енглеску, и само половину њих пребацивањем у Земљу Израел, изабрао бих ово друго, јер нама није битан само број те дјеце већ историјско пребројавање народа Израела.“ Фридлендов задатак у својој књизи „Умјетник бијега“ био је да присвоји Врбину причу, уклони њену антиционистичку поруку и уклопи је у сада доминантни ционистички наратив пажљиво обликован након Другог свјетског рата. Зато је биографија добила награде и бескрајне похвале од уобичајених сумњивих лица. Врбина животна прича је, без сумње, сада спремна за холивудску адаптацију – која ће, ако се догоди, знатно обогатити Фридленда.
„Фридлендов задатак у његовој књизи „Умјетник бијега“ био је да присвоји Врбину причу, уклони њену антиционистичку поруку и уклопи је у сада доминантни ционистички наратив пажљиво обликован након Другог свјетског рата.“ Захваљујући његовим напорима, пријетња коју представља истинита прича о Врби је неутралисана. То је у складу са широм судбином антиционистичких Јевреја — њихово постојање је или игнорисано или умивено да би се уклопило у себичну ционистичку интерпретацију историје.
Тај процес се наставља до данас:
Џонатан Кук: Илон Маск не штити слободу говора, он је монетизује.
Многи антиционистички Јевреји који су подржавали Џеремија Корбина су или игнорисани или протјерани из Лабуристичке странке јер су подривали лажни наратив о антисемитизму који су Фридленд и многи други промовисали како би се ријешили лидера који је заиста подржавао право палестинског народа на државу. И многи антиционистички Јевреји који присуствују протестима против геноцида у Гази су нестали из јавности јер оповргавају покушаје водећих медија да те протесте прикажу као антисемитске. Обратите пажњу да су израелски лидери попут премијера Бењамина Нетањахуа успоставили блиске савезе, баш како је Херцл препоручио, с отворено антисемитским државама попут Орбанове Мађарске. Наставили су традицију коју је започео Кастнер, који је спасио себе и своје ционистичке пријатеље жртвујући стотине хиљада мађарских Јевреја. Примјетите такође да деценијама израелске владе неумољиво иду удесно, до тачке да сада високи владин министри попут Безалела Смотрича отворено себе проглашавају за „јеврејске фашисте.“
Упркос томе, њихова ционистичка идеологија је мало другачија од њихових наводно „умјерених“ претходника. Главна разлика је у томе што се не извињавају због свог јеврејског супрематизма и гласно исказују презир према палестинским животима.
Ционизам једноставно излази из ормара у који је делимично био присиљен да уђе због реторичке потребе успостављања моралне основе за своје поступке и због бриге око умиривања западне јавности. Геноцид у Гази не врши самопроглашени фашиста Смотрич. Врше га израелски генерални штаб и његова грађанска војска. Гринштајн је недавно објавио важну књигу, „Ционизам током Холокауста“, која се обимно бави сарадњом оних који су помогли у оснивању Израела са нацистима. Препоручујем свима да је пронађу.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Двадесет година је живео у Назарету, Израелу. Вратио се у Уједињено Краљевство 2021. године. Аутор је три књиге о израелско-палестинском сукобу: „Крв и религија: Разоткривање јеврејске државе“ (2006), „Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план за преобликовање Блиског истока“ (2008) и „Нестајућа Палестина: Израелски експерименти у људском очајању“ (2008). Ако цијените његове чланке, размислите о томе да пружите финансијску подршку.
Извор: Консортиум Њуз
