Пише: Олга Кепчија
Олга Кепчија је новинарка и дугогодишња уредница на Радију 202 где је водила култну емисију „Хит недеље“. Данас је ауторка и водитељка емисија „Тешке боје“ и „Времеплов 202“.
Заслужна је за чувени Двестадвојкин серијал из 2021. године од 40 радио-емисија под називом „Златни папагај“ поводом четири деценије „новог таласа“. Тада је припремила и избор за компилацију 100 песама овог значајног музичког правца, који је надрастао музику и постао шири уметнички покрет.
Недавно је из штампе у издању „Кроација рекордса“ изашла књига „Разговори код Златног папагаја“ у којој су сабрани разговори које је Олга водила са неким од најзначајнијих учесника чувеног „новог таласа“. О новој књизи, рокенролу, „новом таласу“ и радију као медију у интервјуу за недељник „Експрес“ говори новинарка и публициста Олга Кепчија.
Како је настајала књига „Разговори код Златног папагаја“?
„Цела прича је почела у лето 2020. године када смо Наталија Цајић, директорка ’Југотон Кроација рекордса’, и ја седеле у ’Шуматовцу’ и разговарале о значајнијим албумима које би било лепо реиздати. Конкретно, причали смо о ’Пакет аранжману’ који многи сматрају ’нултом тачком’ у настанку ’новог таласа’. Придружио нам се Брајан Рашић, почели смо причу о Који, ’Шарлу’… Разишли смо се са идејом да ставимо на папир све те идеје и да се чујемо. А онда ме, неколико дана касније, Наталија позвала са идејом да сачиним компилацију 100 песама ’новог таласа’. Неколико месеци касније кренула су реиздања ’Пакета’, али и албума ’Шарла’, ’Оргазма’ и ’Идола’, објављена је компилација, а затим смо колега Никола Кнежевић (’Кроација рекордс’) и ја снимили документарни филм ’Нови вал – 40 година након’.
Интересовање за албуме, али и за филм и компилацију је било велико, неочекивано. Снимајући документарац, упознала сам сјајне људе, уметнике, музичаре… Идеја о књизи је настала тада. Али, књига је морала да сачека, предност је имала Двестадвојка и радијски серијал од 40 емисија посвећених ’новом таласу’. Тек када је серијал завршен посветила сам се књизи. Слично као у случају компилације, покушала сам да ’идем што шире’, да прича о овом таласу не буде везана само за почетак осамдесетих и главне актере. Моји саговорници су они који су ’нови талас’ стварали, али и припадници панк сцене, као и они који су захваљујући ’новом таласу’ почели каријеру која је пун замах добила у наредним годинама.“
Како памтите то време када је био актуелан кафић „Златни папагај“ и почетак осамдесетих?
„Како сам написала у уводнику књиге, ’савременик сам новог таласа само утолико што сам у то време постојала’ (смех). Нисам имала довољно година да бих ишла у ’Златни папагај’, али се сећам емисије ’Рокенролер’ – ’Идоли’ су ми се свиђали, ’Електрични оргазам’ ме помало плашио, а ’Шарла’ нисам баш разумела… Али већ за годину, две, све је дошло на своје. Од дана када сам, на Калемегдану једног летњег поподнева, гледала мини-концерт ’Дисциплине кичме’.“
Да ли Вам „нови талас“ са данашње дистанце делује готово нестварно и да ли се могу таква времена у будућности поново десити?
„Понекад неке ствари заиста делују готово нестварно. Узмимо на пример, ’Пакет аранжман’. Три млада бенда добијају позив од власника првог приватног студија у Београду Енца Лесића да потпуно бесплатно направе снимке. Онда се догоди да музички уредник ’Југотона’ Синиша Шкарица, који је дошао у Београд због ’Бијелог дугмета’ и ’Рибље чорбе’, прво чује, а онда се и заинтересује за те исте снимке и понесе их са собом. Затим убеди челнике ’Југотона’ да објаве албум са три потпуно непозната београдска бенда. Допринос Енца Лесића и Синише Шкарице, не само ’новом таласу’, већ комплетној рок сцени је немерљив. Кад већ поменусмо термин ’нестварно’, један од мојих саговорника у књизи Бане Локнер има теорију да је ’долазило нешто и из космоса’.“
Које бисте бендове из „новог таласа“ издвојили као посебно значајне и зашто?
„’Шарла’, ’Оргазам’, ’Идоле’, ’Хаустор’, ’Азру’, ’Филм’… Али бих посебно издвојила компилацију ’Артистичка радна акција’. Навешћу само нека имена – Срђан Драгојевић, Владимир Арсенијевић, Урош Ђурић, Цане, Мишко Плави, Бешке, Банана, Срђан Тодоровић, Бранко Росић… Има их још… Сви ти сјајни клинци са ’Аре’ су наредних година дали изузетан допринос култури ових простора. Замисли, сви они су своју прву шансу добили управо на тој компилацији.“
Како видите данашњу музичку сцену у Србији и у региону?
„Захваљујући емисијама које радим, редовно пратим нову сцену, у ствари цео свој радни век се бавим младим бендовима. Сјајних бендова има у целом региону, нажалост простора у класичним медијима нема довољно. Срећом, интернет и друштвене мреже су свима доступни па је комуникација са потенцијалним слушаоцима лакша. Чини ми се да се данас музика другачије слуша него пре, да нема онај значај какав је имала у нашим животима и нашем одрастању. Ипак, поред свих потешкоћа, нових бендова је, чини ми се, све више. Сцена живи, то је најважније.“
Има ли рокенрол и даље ону снагу коју је имао некада да мења ствари набоље у друштву?
„Желим да верујем да има.“
Уредница сте на Радију 202, каква је данас улога радија као медија?
„Радио је и даље невидљиви кућни пријатељ. И најбољи сапутник у колима.“
Може ли вештачка интелигенција да угрози праве музичаре и уметнике у наредном периоду?
„Не знам, мислим да су нутриционисти и психолози у већем проблему. Шалу на страну, чини се да може. Са друге стране, надам се да неће.“
Деведесетих су „Римтутитуки“ певали „Нећемо да победи народна музика“. Због чега је ипак победила?
„Због деведесетих и свега што нам се тих несрећних година дешавало.“
Шта после „Златног папагаја“, коју следећу рок књигу можемо од Вас очекивати?
„Свакако је у плану ’књига друга’ са још 50 интервјуа. Ред је да наредне године обележимо 45 година ’новог таласа’.“
Извор: Експрес
