Џон Л. Еспозито као приређивач књиге “Оксфордска историја ислама” имао је намјеру да и неуком читаоцу олакша приступ историји ове религије, да сваки читалац што лакше спозна њену суштину и улогу у животу људи
“Оксфордска историја ислама” је обимна, импозантна књига, прилагођена широком кругу читалаца, коју је приредио Џон Л. Еспозито, амерички академик, професор блискоисточних религијских студија, проучавалац исламских студија, а помиње се и као један од најпознатијих живих исламолога. Свеобухватна је, ауторитативна и у највећој мјери бави се исламом, другом религијом по величини, одмах послије хришћанства, и сигурно првој религији у свијету по брзини ширења, па се зато каже да је ислам најмлађа међу највећим религијама свијета, јер има преко 1,2 милијарде сљедбеника. Ово је једна од оних књига које су данашњем свијету потребне више него што можемо замислити.
Kако се у поменутој књизи наводи, сљедбеници ислама су људи различитих професија, различитог нивоа образовања, а исто тако и различитих националности, па је самим тим ова религија увијек значајно утицала на друштвена, културна и политичка кретања у свијету. Данас има значајан утицај посебно на демографију Запада, афричког па и европског простора а поготово тла муслиманског свијета.
У књизи “Оксфордска историја ислама” обрађена су бројна друштвена и политичка догађања у савременом свијету, поготово она догађања која су у већој мјери допринијела наглом ширењу ове религије, односно порасту интересовања за њено проучавање и упознавање од стране све већег броја људи. Неоспорне чињенице показују да је ислам брзо постао религија значајна за човјека, поготово за његов духовни живот, можда понајвише зато што се увелико бави начином свакодневног живота људи, као и очувањем морално здраве и напредне породице чему по природи нашег бића теже скоро сви људи свијета, не само религиозни.
Џон Л. Еспозито као приређивач књиге “Оксфордска историја ислама” имао је намјеру да и неуком читаоцу олакша приступ историји ове религије, да сваки читалац што лакше спозна њену суштину и улогу у животу људи због чега су најстручнији текстови употпуњени бројним илустрацијама и на тај начин учињени схватљивијим и разумљивијим. Из истог разлога је и употреба стручних израза у овој књизи прилично редукована, ограничена, а дијакритички знаци су скоро сасвим изостављени. Дакле, овђе је примијењен интердисциплинарни приступ поимања ислама, муслиманске историје и цивилизације. Такав приступ овој материји заснован је на ђелима великих познавалаца исламске религије, историје, умјетности и науке. Ова врста озбиљности значајна је ако имате у виду да у знатним дјеловима свијета однос према исламу обликује – незнање и непознавање онога о чему људи често имају “чврст” став.
Џон Л. Еспозито је радио у сарадњи са још четрнаест водећих стручњака из ове области науке, не само муслимана већ и немуслимана, и сваки од њих је дао значајан допринос овој књизи. Ти аутори, обзиром на нихово различито поријекло и тумачење религије, обзиром на њихове различите националне и религијске традиције, дали су различите осврте на ислам, што значи да је ислам као религија у овој књизи посматран са више различитих аспеката.
Обзиром да је ислам религија млађа од хришћанства, поготово од јудеизма, врло је важно поменути да књига “Оксфордска историја ислама” обухвата историју арапског свијета и из времена прије њиховог прихватања ове религије. Обухвата период када су на тим просторима живјели хришћани, јудеисти, атести и политеисти, због чега се сматра да је долазак пророка Мухамеда, односно његов монотеистички приступ религији, био од огромног значаја јер је, поред свега другог, арапски свијет “заштитио” од већ узнапредованог политеизма.
Ова књига се бави учењем и радом пророка Мухамеда као и радом Мухамедових сљедбеника који никако није био занемарљив поготово у смислу јачања и бржег ширења исламске религије и културе.
Ако је једно од важних очекивања од неке књиге (прије свега књиге историјског жанра), да су њени наводи објективни, онда је “Оксфордска историја ислама”, остварила добар дио тих очекивања, ако ни због чега другог а оно због одсуства предрасуда у мјери реалног и могућег. У овој књизи налазе се студије не само о настанку ислама, о вјерским основама исламског учења о Богу, већ и о узроцима његовог брзог ширења, од доба халифата, исламских краљева па до данашњег доба.
Посљедња поглавља књиге “Оксфордска историја ислама” баве се оживљавањем ислама у данашње доба, када је видно јачање ове религије у свим ђеловима свијета. Ислам као религија данас преовладава у више од 55 муслиманских земаља, али није занемарљиво и његово присуство међу мањинским муслимнским заједницама и у немуслиманским земљама као што су поједине земље у Европи, Америци, Аустралији, затим Тајланд, Филипини, али и Kина и Јапан. Управо због тако узнапредованог, јаког и распрострањеног ислама, чија је популарност и међу млађим генерацијама све већа, данас се тешко може говорити о исламу и Западу, као што се обично говорило раније, већ о исламу на Западу, јер такорећи из дана у дан све већи број тамошњих људи, различитог пола, различите старосне доби и различите националности, ислам прихвата као своју религију. Поменимо и Уелбеков роман који у релативно блиској будућности види Француску као доминантно муслиманску земљу.
“Оксфордска историја ислама” написана је у 15 поглавја од стране 15 аутора.
У првом поглављу аутора Фреда М. Донера које је насловљено: Мухамед и халифат, обрађена је политичка историја исламског царства до монголског освајања. Овђе се каже да је животни пут пророка Мухамеда иби Абдулаха у западној Арабији у најтјешњој вези са доласком и прихватањем ислама не само као религије већ и као начина рада и живљења у општем смислу. Послије смрти пророка Мухамеда 632. године, наступило је доба халифата, пророкових насљедника. Тада се врховни владар, законити насљедник Мухамеда, бирао међу најпобожнијим, и најобразованијим муслиманима. Халифат је представљао суверену државу свих муслиманских вјерника, муслиманских заједница. То је доба практично почело владавином првог од четири праведне халифе Ебу Бекра.
Након смрти пророка Мухамеда млада заједница вјерника суочила се са низом великих проблема а један од тих проблема био је и тај што заједница није знала да ли вјерници треба да образују јединствену државну заједницу с једним владаром или да живе у одвојеним зједницама од којих свака има свог политичког вођу. На крају је одлучено да остану у оквиру јединствене заједнице и за првог пророковог насљедника изабран је Ебу Бекр, пророков пунац, иначе његов одабрани сљедбеник. Завршетак владавине посљедњег праведног халифе Алија сматра се и крајем постојања Рашидунског халифата, како се називао период прве четири праведне халифе. Након четворице праведних халифа, које су између себе бирали сами вјерници, наступа Емевијски халифат. Муавија је био први представник Емевијске династије, и пред крај свога живота успио је да на његово мјесто дође његов син Језид. Обичај је био да се халифа бира на шури, скупу племенских представника који су гласањем доносили све важније одлуке па и избор халифе. Муавија није укинуо тај обичај али је на разне начине наговорио племенске вође да гласају за његовог сина Језида. (Језид је био први халифа изабран на овај начин). Династија Емевија трајала је 90 година и промијанила је 14 владара.
За разлику од свих осталих религија, укључујући ту и преостале двије “аврамовске”, монотеистичке (јудеизам и хришћанство), ислам представља комплетан поглед на свијет. Суштински, ислам није само религија, он је истовремено и цјелокупно постојање човјека. У исламу су садржана правила тог постојања, садржан је правни и државни систем, морални и обичајни кодекс.
Једно од важних питања којим се ова књига бави је и питање какав је данас однос ислама према научном објективизму и какав је однос ове религије према другим религијама поготово према хришћанству и јудеизму као значајним монотеистичким религијама. Осим тога, “Оксфордска историја ислама” је једна од ријетких књига у којој су обрађена и питања међусобног односа традиције и модернизма унутар ислама, као и то – какав је став ове религије према појави џихада, каменовања, тероризма…
У овој књизи читалац може наћи интересантна запажања о присуству и улози ислама у двадесетом вијеку, о почетку деколонизације, као и о међусобном сукобу ислама и секуларизма.
У 15. (задњем) поглављу ове книге које носи назив: Ислам данас, Џон Л. Еспозито пише и о политичком исламу гдје се каже да је ислам током седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека поново постао потенцијална глобална сила. Да је иранска револуција разбила секуларистичка очекивања и наде у теорије модернизације и развоја и скренула пажњу на значајне промјене које су се током седамдесетих година тога вијека у многим муслиманским друштвима већ дешавале. У овом поглављу обрађено је још низ интересантних тема као и она о спојивости ислама и демократије гдје Еспозито каже да су у расправама муслимана о либерализацији и демократизацији друштва, присутни многи различити ставови.
Џон Л. Еспозито, један од најзначајнијих проучавалаца ислама данашњице, рођен је у Њујорку. Предавао је религијске студије на неколико престижних универзитета. Аутор је бројних студија о историји ислама (на српском је објављена његова књига “Исламска пријетња: мит или стварност?”). Оснивач је центра за муслиманско-хришћанско разумијевање, који покушава да приближи ставове ове двије религије.
Извор: Вујица Огњеновић/vijesti.me
