Последњих дана учестале су најаве највиших државних званичника о набавци новог наоружања за Војску Србије. Једна од најзвучнијих најава је вишенаменски авион, ловац бомбардер „јурофајтер тајфун“. Преговара се са Великом Британијом, која има највише „тајфуна“, а опција су половни авиони.
„Авион има велики број сензора. Тако да са свих страна долазе информације до пилота који има слику о ситуацију око себе. Он може да нанишани велики број мета у ваздуху, на земљи или на мору. Све је направљено тако да ‘јурофајтери’ буду на врху све до 2050. године“, истиче тест-пилот „јурофајтера“ Пол Смит.
Све ово нам говори човек. И произвођачи као предност авиона истичу прилагођеност човеку. Јер пилот је у мисији сам у авиону. Стална обука и велики број сати налета кључни су у овладавању технологије и коришћењу у борбеним ситуацијама.
Летне способности су следеће. Брзина за полетање достиже се за само осам секунди, а суперсонична брзина за пола минута. Акциони радијус „тајфуна“ у конфигурацији за ваздушну борбу је 1.389 километара.
Шта је зона „нема бежања“
Борбене могућности за постизање превласти у ваздушном простору су следеће. Радар „јурокоптер Е“ има велики домет, чак и већи од 200 километара са углом снимања од 120 степени јер се радарска антена помера механички.
У српској јавности највише се говори о преговорима са Великом Британијом о набавци „јурофајтера“, они имају веома моћно наоружање, наводи се на сајту британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ).
Ракете ваздух–ваздух „метеор“ великог домета, у идеалним условима и до 200 километара, а такозвана зона „нема бежања“ износи 60 километара и значи да ће непријатељски авиони на тој удаљености сигурно бити уништен. Ракету производи конзорцијум европских произвођача.
Америчке ракете сличних карактеристика АИМ-120Ц7, такође користе британски „тајфуни“ и оне имају максимални домет од 160 километара. За блиску борбу, тзв. дог-фајт, користе се америчке ракете кратког домета АСРААМ.
Наоружање ваздух–земља – „скалп“ као „томахавк“
Пројектили за гађање циљева на земљи су можда и највећа специфичност „јурофајтера“. Најједноставније наоружање су ласерски вођене бомбе од 100 килограма до 900 килограма, које се производе у САД и лиценцно у Европи.

Британски „јурофајтери“ користе и крстареће ракете „сторм шедоу“ (француска верзија зове се „скалп ЕГ“) које имају максимални домет од 500 километара, али се извозе само верзије са скраћеним дометом од 250 километара. Бојева глава је од 500 килограма, што је на пример слично снази познате америчке крстареће ракете „томахавк“.
Специфично наоружање и најбоље у својој класи су ракете ваздух-земља „бримстоун“ домета 60 километара, за уништавање тенкова и бункера. Ракете су британске производње. Практично, један „јурофајтер“ може да носи до 12 „бримстоуна“, по три ракете на четири носача на крилима.
Иако се не користи у британском ратном ваздухопловству, „јурофајтер“ може да користи и шведско-немачку крстарећу ракету „таурус кепд 350“. Домет је 500 километара, бојева глава пола тоне.
Нема података на сајту РАФ-а, али се претпоставља да британски „јурофајтери“, као и сви савремени авиони на Западу, користе америче противрадарске ракете ХАРМ, за уништавање нишанских радара непријатељске противваздухопловне одбране.
Највећа предност крстарећих ракета јесте велики домет, мала висина лета и огромна бојева глава. Предност „Бримстоуна“ су мале димензије, тако да радар не може да га открије, а домет од 60 километара значи да се лансира са даљине коју не може да достигне већина система ПВО потенцијалног непријатеља.
„Слобода нема цену“
Све ово наоружање кошта. „Бримстоун“ више од 100.000 евра, а ракета дугог домета ваздух-ваздух „метеор“ два милиона евра. Али произвођачи наоружања играју на карту да „слобода нема цену“.

Важан адут „јурофајтера“ јесте и 100.000 радних места у земљама Европске уније, која су директно повезана са производњом и одржавањем „јурофајтера“.
Највећи број ради на производњи резервних делова, што је и највећи изазов за користнике „јурофајтера“. У првим годинама службе, медији и политичари су често скретали пажњу на споро допремање резервних делова или просто непредвидиву и скупу производњу.
Анализа коју је радила британска војска за Парламент 2016, затим процене стручњака и подаци које објављују медији кажу да један сат лета на „јурофајтеру“ кошта од 14.000 до 18.000 долара.
Иако је тешко утврдити колико стварно кошта сат лета на борбеном авиону, сат лета на „јурофајтеру“ кошта слично као на француском „рафалу“, а према различитим проценама и скупље и јефтиније од шведског „грипена“, америчког Ф-16, али и сигурно јефтиније од већих америчких ловаца Ф-15 и Ф-18.
Летење мање кошта ако се више лети
Искуства коришћења и одржавања „јурофајтера“, али и других борбених авиона говори да ако се много лети, на пример 200 сати годишње по пилоту, произвођачи резервних делова раде много озбиљније, јер више зараде. Међутим, када нека земља спроводи буџетске резове, авијација то најчешће не може поднесе и јављају се проблеми у одржавању авиона.
Због тога је формиран ТИТАН, „Предузеће за тоталну расположивост“ са циљем да број оперативних авиона буде што је могуће већи и да логистичка подршка авијацији која користи овај авион буде што боља.
Критика јавности на рачун „јурофајтера“ постоје од како се он налази у оперативној употреби и најчешће се односе на цене и рок испоруке резервних делова. Јер се савремени борбени авиони праве се за војску, користе за одбрану земље. Међутим, и летелице и резервне делове праве фирме које брину пре свега о профиту.
Зато се дешавало да поједини корисници, као што су Немачка или Аустрија на пример имају приземљен велики број, чак и већину авиона. Војне врхушке у Европи често говоре да су у миру највећи непријатељи ратних ваздухопловстава премијери или министри финансија, опседнути уштедама у буџету.
А корисници су поред Немачке и Аустрије, Велика Британија као највећи оператер, затим Италија, Шпанија, Саудијска Арабија, Кувајт, Катар и Оман. Листа се можда и прошири.
Сваки нови корисник треба да користи искуства постојећих. Уз све трошкове, главобољу са резервним деловима које имају сви модерни борбени авиони – „јурофајтер“ је озбиљан авион, уколико се користи на озбиљан начин.
РТС