Povod ovom naslovu je multikulturalni i evropski duh iz čije se perspektive hvali Novak Kilibarda kao veliki intelektualac i političar. Ne znam da li mu time traže naslednika. Dok se to ne utvrdi moja malenkost poručuje apologetama.
Ne dirajte nam Novaka Kilibardu.
Novak Kilibarda je neponovljiv. Koliko li je samo koalicija na pleća prenio. Koliko li je samo puta džamiju i crkvu ismijavao. Koliko li je samo puta Srbin i Crnogorac bio. I obrnuto. Koliko puta zajaženim političkim barama plovio i gdje sve pristajao nije. Koliko li se puta štapu i šargarepi divio…I nikad se nije onako, spontano na svoj poznati, priznati profesorko-ekspertski-epski način osvrnuo na svoje nedovoljno nagrađene poslove, onom u narodu svima na poznatom i uobičajenom opaskom:
„Koji sam ja magarac bio“.
Naprotiv. Novak Kilibarda se obrušio na magarca. Napao je magarca koji je najživopisniji simbol Mediterana. Mediterana i hrišćanskog i islamskog i ateističkog. Mediterana oskudice i borbe za preživljavanje. Obrušio se Novak na magarca optužujući ga da je on jedini živi stvor koji ne mijenja mišljenje. Koje li zluradosti i zablude.
Magarac je oličenje istrajnosti u suprostavljanju sirovoj sili. Ukoliko se kod nas samo magarac bude suprostavljao sili uz popuštanje pred šargarepom izgubljeni smo i kao individue i kao ukupno društvo.
Ako nijesmo magarci moramo se zainteresovati što sve teglimo i kada će nas i ko od tih tereta rastovariti.
Ranko Rajković
