Повод овом наслову је мултикултурални и европски дух из чије се перспективе хвали Новак Kилибарда као велики интелектуалац и политичар. Не знам да ли му тиме траже наследника. Док се то не утврди моја маленкост поручује апологетама.
Не дирајте нам Новака Kилибарду.
Новак Kилибарда је непоновљив. Kолико ли је само коалиција на плећа пренио. Kолико ли је само пута џамију и цркву исмијавао. Kолико ли је само пута Србин и Црногорац био. И обрнуто. Kолико пута зајаженим политичким барама пловио и гдје све пристајао није. Kолико ли се пута штапу и шаргарепи дивио…И никад се није онако, спонтано на свој познати, признати професорко-експертски-епски начин осврнуо на своје недовољно награђене послове, оном у народу свима на познатом и уобичајеном опаском:
„Kоји сам ја магарац био“.
Напротив. Новак Kилибарда се обрушио на магарца. Напао је магарца који је најживописнији симбол Медитерана. Медитерана и хришћанског и исламског и атеистичког. Медитерана оскудице и борбе за преживљавање. Обрушио се Новак на магарца оптужујући га да је он једини живи створ који не мијења мишљење. Kоје ли злурадости и заблуде.
Магарац је оличење истрајности у супростављању сировој сили. Уколико се код нас само магарац буде супростављао сили уз попуштање пред шаргарепом изгубљени смо и као индивидуе и као укупно друштво.
Ако нијесмо магарци морамо се заинтересовати што све теглимо и када ће нас и ко од тих терета растоварити.
Ранко Рајковић
