Пише: Милош Миљковић
Док у доброј вери држимо палчеве и надамо се да ће се испоставити да вакцина против рака коју су направили руски научници заиста лечи, морамо да направимо дистанцу од сензационализма и ствар сагледамо са обе ноге на земљи и из више углова – понајвише због људи који се у овим моментима боре са подмуклим непријатељем у сопственом телу. Њима не смемо прерано давати неутемељену наду. Код ове теме оптимизам је пожељан, али уз опрез.
Терапија и непознанице
Вакцину против рака развио је руски институт Гамалеја. Када чујемо „вакцина“, претпоставка је да се она даје превентивно, да спречи разболевање. Међутим, у овом случају, то није тако. Она се назива „вакцином“ због тога што подстиче одговор имуног система, а и рађена је у такозваној „мРНК“ технологији. О томе смо прилично слушали у доба ковида, док је свет ишчекивао пелцовање. Ако је пандемија ишта добро донела, то је убрзање на пољу борбе против рака.
Вакцина против канцера, за разлику од класичне, не може ући у масовну производњу јер се, како објашњавају стручњаци, спрема за сваког пацијента појединачно – на основу специфичног тумора, секвенцирања, антигена и још много речи које вам, ако нисте експерт, мало значе. Први рак који ће бити третиран руском вакцином је меланом. Прва пацијенткиња биће Јована из Србије, која ће почети да прима терапију у наредних месец до два дана.
Проф. др Сергеј Бољевић посјетио Универзитет Црне Горе: Вакцина против канцера је развијена
Поједини стручњаци исказују бојазан зато што су развој и примена руске вакцине помало – нетранспарентни. Непознаница је да ли је вакцина прошла три фазе клиничких истраживања. Постоје уверавања руских званичника да је вакцина показала одличне резултате у тестирању на животињама. Међутим, нема објављених радова у релевантним научним часописима, како би стручњаци широм света могли да се упознају са подацима и евентуално укажу на неке проблеме.
Можда је ту фактор и тренутна изолованост Русије због рата у Украјини, можда Руси не желе да обелодане налазе и поступак, јер се боје копирања и хоће да остане забележено да су њихови научници човечанству подарили лек за рак… Проблем је што нам руски стручњаци не остављају другу опцију осим да им верујемо на реч, надамо се најбољем и нагађамо. Као у овом случају.
На вакцини или леку против рака ради се деценијама уназад. Било је покушаја на Куби, у САД, за различите типове канцера. На мРНК платформи радиле су и Модерна, Бајонтек. Русија, дакле, није прва направила вакцину, али бисмо волели да је заиста направила ону која лечи. И надамо се томе. Не би било добро да се испостави да је ово једној сили у рату послужило у сврху пропаганде о достигнућима у науци и медицини.
Професор доктор Владимир Јаковљевић, један од наших највећих стручњака у домену физиологије, каже за НИН да је вакцина против рака у Русији прошла целу процедуру испитивања по њиховој регулативи, те да почиње да се примењује на онколошким пацијентима. Професор, који је и сам део тима московског института који ради на персонализованој терапији за рак, додаје да је другачија регулатива на Западу – конкретно, пролази се мање администрације, јер су то људи који имају озбиљан здравствени проблем, који обично не оставља посебан избор у некој фази болести.
„Они су ту врсту терапије одобрили за лечење малигног меланома, али теоретски, она може да се примени и за све друге туморе, јер је ту у питању персонализована терапија. Како ће то ићи, то ћемо видети. Њихове процедуре, као и код свих тих моћних источних земаља, мало су споре, али су достижне, што би се рекло. И када се десе – буду добре. За сада, још нема података на већем броју пацијената који би могли да нам дају дефинитивни резултат“, наводи Јаковљевић.
На основу онога што су Руси до сада урадили, према његовом уверењу, с обзиром да иза тог пројекта стоји Институт Гамалеја, који је у овом моменту најбољи за прављење вакцина у свету, а иза кога стоји руска држава, наш саговорник оцењује да резултати сигурно имају упоришта у реалности.
„Наравно, остаје нам да се надамо и да видимо шта ће од тога бити. Желим људима да дам наду, али не лажну наду, да не дође до тога да сада причамо о неким чудесним стварима, а да после тога буде озбиљно разочарање. Једноставно, треба сачекати шта и како. Оно што могу да кажем је да је за прву пацијенткињу из Србије дато одобрење да се примени та вакцина и да ће то у неких месец, месец и по дана бити могуће да се реализује. Тиме се професор Бољевић и ја, као чланови тима укљученог у рад, интензивно бавимо, па се надам да ћемо имати неке конкретне вести и резултате врло брзо“, објашњава Јаковљевић.
По професоровим речима, технологија руске вакцине против рака је мРНК, а слична је примењена у прављењу вакцина које су у време пандемије коронавируса правиле компаније Модерна и Фајзер. Међутим, појашњава Јаковљевић, то су биле вакцине које се примењују превентивно, за широку популацију.
„Овде је у питању персонализована терапија, која је заснована на тој технологији, а која се примењује за тог једног пацијента, за тај специфични тумор. Јер, што би се рекло нашим речником, свако има право да има и две малигне болести у неком моменту живота. Тако да, ако, не дај боже, неки пацијент има једну малигну болест, па му ова терапија помогне, то не значи да ће му помоћи за неку другу малигну болест. Значи, он ће морати поново да прими сличну варијанту у том смислу, јер је у питању један високотехнолошки процес, који захтева практично персонализацију процеса лечења. Видео сам налаз и анализу која је урађена да би се вакцина применила код наше сународнице. Када видите какав је то налаз, видите да су у питању и озбиљна држава и озбиљни лекари“, оцењује Јаковљевић.
Саговорника НИН-а питамо о плановима по којима би руска вакцина против рака једног дана могла да се прави код нас и колико смо далеко од њихове реализације. Јаковљевић одговара да је, колико он зна, у Србији у октобру била руска делегација на највишем нивоу и разговарала са нашим званичницима. Он додаје да је планирано, колико је видео, а на основу неких изјава министра Поповића, да се нови састанак одржи у марту у Русији.
„Ја нисам са наше стране укључен у ту причу, ја сам део руског стручног тима, тако да заиста не знам докле се дошло у разговорима. То је компликован процес у смислу трансфера технологија и трансфера знања. Сигуран сам да постоји добра воља. Е сад, пут од добре воље до реализације обично није баш кратак“, закључује Јаковљевић.
Мањка података
Емина Милошевић, имунолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, каже за НИН да претпоставља да је руско испитивање вакцине заправо некакво клиничко испитивање, а не устаљена пракса, јер о томе још нема објављених података. Она наводи да се, конкретно, Институт Гамалеја, који је направио Спутњик В вакцину против ковида, сада бави вакцинама против рака.
„Они нису једини који их праве, на томе ради више центара. Између осталог, Фајзерова и Модернина вакцина, које су базиране на РНК исто као и ове, превасходно су фирме које су их направиле. Фајзерову вакцину није Фајзер направио, него Бајонтек и његов шеф Угур Сахин, који је развијао те вакцине за канцер. Значи, од деведесетих година па наовамо се оне развијају у том смеру. А онда се десила пандемија, па су се само онда оријентисали на тај инфективни агенс и један његов протеин“, предочава Милошевић.
Афера Фајзергејт: Европски тужиоци истражују поруке Фон дер Лајен и директора Фајзера о вакцинама
Наша саговорница појашњава како вакцине раде. Према речима Милошевић, принцип је да се одреди какви су антигени у тумору, а сваки тумор је прича за себе и разликоваће се. Као што ће се разликовати, наводи саговорница НИН-а, имунски систем од особе до особе, то јест да ли одређени антигени могу да буду препознати од стране имунског система особе.
„У том смислу је вакцина персонализована. Значи, мора да се испита какав је тумор на основу секвенци које он има и на основу тога се праве кандидати-антигени који ће да буду у вакцини. Вакцина функционише тако што се направи РНК на основу тих кандидата-антигена и онда у организму индукује имунски одговор тако што се та РНК преведе у протеин“, образлаже Милошевић.
Упитана да ли то значи да то неће бити масовна производња, већ да ће свака вакцина морати да се направи по конкретној особи, она одговара потврдно. Милошевић наводи да на сајту Института Гамалеја за РНК вакцине стоји да их они праве, али нема публикација. Она указује да се такође не каже да ли су у току клиничка испитивања.
„Клиничка испитивања се генерално региструју на сајту и онда било ко може да се упути шта је тачно дизајн студије и у којој су фази клиничка испитивања. Стекао се утисак да је помпезно најављено да Гамалеја ради вакцине, као да их не ради нико други. Раде многи. У току су клиничка испитивања и прве и друге фазе за персонализоване вакцине за одређене канцере и од стране других истраживача. На пример, дотични Бајонтек ради. Овако је испало да су Руси и први и једини који то раде. Велики број установа се бави тиме“, скреће пажњу Милошевић.
По њеном виђењу, да би се постигла нека масовнија примена, што јесте перспектива, потребно је да се клиничким испитивањима утврде ефикасност и безбедност таквих терапија, то јест да се види и у научним публикацијама верификује позитиван резултат. Милошевић указује да те фазе још нису завршене.
„Ја претпостављам да је наша пацијенткиња регрутована у ту клиничку студију, али то нигде не пише тако“, наводи Милошевић.
Наша саговорница објашњава да су то исте оне вакцине које су примењене за ковид, дакле РНК вакцине Модерне и Фајзера. Милошевић даје сликовит пример да је то као да сте правили чоколаду са лешником, а сада ћете правити чоколаду са лешником, бадемом и индијским орасима – дакле са много више различитих антигена.
„Зато је било лако направити је. Платформа је већ постојала, установљена је била и било је много лакше направити је за један инфективни агенс, јер ви ту сада циљате један његов антиген – и зна се тачно који је. Оног тренутка када је био секвенциран, та вакцина је формулисана, верујем, за пар дана. После је уследило годину дана клиничких испитивања, оне студије од по неколико десетина хиљада људи, који су учествовали да се утврди ефикасност вакцине и да ли уопште има смисла применити је. Па се видело да има смисла“, подсећа Милошевић.
Она скреће пажњу да је са вакцином против канцера теже због тога што се за сваког човека прави посебно, а када је нешто индивидуализовано – то је онда и скупље. Милошевић напомиње да нема података докле су Руси одмакли у њеном развоју, а да је суштина да се не зна да ли се ради о клиничким испитивањима или су већ ушли у примену. Наша саговорница указује да то нису детаљи, нити мале ствари, већ веома важна тема.
Извор: НИН
