Предсједник Демократске партије социјалисте и кандидат за предсједника Црне Горе, Мило Ђукановић, казао на јучерашњој трибини у Бијелом Пољу да је императив побиједити на предсједничким изборима и са те позиције ући на парламентарне изборе чиме би Црна Гора добила, цитирамо, ,,доброг домаћина“.
Ова изјава се може посматрати као есенција предизборне кампање Ђукановића, имајући у виду да је иста упакована у слоган ,,Европски државник, наш предсједник“.
Лијепо је чути, иако наивно понадати се, да је у, од грађана, отуђеној Демократској партији социјалиста, најзад дошла нова мисаона струја у којој се вођење земље види као одговорни домаћински и државнички подухват, а не као приватизовање државе, персонализовање и узурпација институција; пљачкање и черупање ресурса и јавних добара, организовање корупције и криминала на свим друштвеним, политичким и институционалним нивоима; урушавање свих вриједности, крвомућење међу грађанима…
,,Државник“ који избјегава плаћање пореза својој земљи
Данас иронично одзвањају слоган и реторика предсједничке кампање Мила Ђукановића, по трећи пут кандидата за предсједника Црне Горе, поготово ако се сјетимо интервјуа који је дао за Радио слободна Европа, између осталог, везаног за његове офшор компаније.
На питање новинара ,,да ли један предсједник државе Црне Горе који је порески обвезник у тој држави треба да инвестира у држави која је порески рај?“, Ђукановић је одговорио потврдно, избјегавши да каже да ли избјегавање плаћање пореза својој држави савјетује и својим грађанима.
Иако је новинар констатовао да би њему било најлогичније да Ђукановић, као тридесетогодишњи носилац највиших државних функција, размишља о бизнису у својој домовини, Ђукановић је дрско одговрио питањем:
„Зашто бих ја радио нешто што је Вама логично“.
Поменути интервју на тему ’одговорног домаћинског и државничког понашања Ђукановића’, настао је послије објаве Пандора папира у јавности, у којима се види да су Ђукановић, његов син, кум, пријатељи… склапали тајне уговоре о управљању њиховом имовином скривајући се иза компликоване мреже повезаних компанија из Велике Британије, Швајцарске, Британских дјевичанских острва, Панаме и Гибралтара.
Домаћин и његови рођаци, послују ван земље којом управљају, али све је то само бизнис. Ваљда се воде максимом ,,приватно и пословно се не мијешају“.
Лидер после којег потоп
Државник би требало да је и лидер – онај који последњи сиједа за трпезом; који уређује односе у заједници; који гарантује и брине за сваког… На концу, онај који у најгорем и најсебичннијем случају ствара своје кадрове и наследнике.
Међутим, Ђукановић се ни ту није показао као лидер. То се може видјети по кадровском расулу и карикатуралним наследницима које оставља иза себе: утегнити клонови који ,,скидају“ његове гестикулације, говор и држање тијела, реторику па чак и глас.
Једино што је Ђукановић код својих ,,перјаника“ пробудио је психолошка склоност младих мужјака да се идентификују са особом која је извор њиховог страха.
Домаћин паликућа
Први пут Ђукановић је лансирао термин ,,паликућа“ 2017. године када је – улазећи у позне политичке године, са мање живаца и такта – назвао тадашњу опозицију ,,паликућама и издајницима“. Међутим, колико је год овом етикетом циљао противнике, неким комичним усудом се иста увијек лијепила по њему. Поготово за први термин.
Реторика о издајницима, актуелна последњих неколико година, је све само не домаћинско вођење земље. Означити и дисквалификовати све оне који нису истог мишљења не говори много у прилог домаћинском (руко)вођењу заједнице. Притом имајмо у виду да је у својој политичкој каријери, Ђукановић попалио много кућа и метафорички и буквално. Његов једини компас у политици био лични интерес иза којег су остајале спаљене куће на дубровачкмом ратишту, Сребреници, Штрпцима, али и рушевине државних заједница у које се у једном тренутку клео, у другом им рушио темеље (СФРЈ, СРЈ).
Своју склоност ка паљењу сопствене куће (без обзира на начин на који Ђукановић сматра Црну Гору својом), показао је разним крвомутничким бравурама у јавности.
У октобру 2020. гласаче УРАе и ДФ-а, назвао је лудацима, а свјежа је још изјава ,,Ово је нека нова Црна Гора на коју ћете се морати научити“ која овог бизнисмена са офшор ,,пословима“ не чини предсједником свих грађана.
Јасно је да се Ђукановић везао за државу послије толико година, али то га не чини државником. Извјесно је да државу Црну Гору сматра својом приватном имовином, али га то не чини домаћином.
Александар Нововић
Извор: Комбинат
