Nakon što se već izvesno vreme čekalo da se kriminalno-policijsko-političko-obaveštajna afera Velja Nevolja, to jest prisluškivanje predsednika, to jest „Jovanjica“ i tako dalje, u kojoj izgleda ima više sumnjivih nego nevinih, rasplete i u njenom pravcu, jer bi sve drugo bilo krajnje protivprirodno, dakle, sumnjivo, prošlog petka uhapšena je, nakon što je više puta saslušavana i stavljana na detektor laži od koga se uglavnom branila ćutanjem, i Dijana Hrkalović, nekadašnja (pored ostalog) državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Iz koga je, bez valjanog obrazloženja, otišla 30. maja 2019. godine.
A sada se čeka da se vidi ko je sledeći da, daljim rasplitanjem navedenog slučaja s mnogim (sumnjivim) licima, i sam u njega bude upleten…
Sinhronizovane optužbe
Zvanično, a to će reći u ovom trenutku dok se u nekom sledećem trenutku to ne proširi, Dijani Hrkalović na teret se stavlja samo trgovina uticajem, što je pravna kvalifikacija optužbe da je osumnjičenima za ubistvo na (tramvajskim) šinama karatiste Vladimira Miloševića 30. januara 2017. godine – spomenutom Veljku „Velji Nevolji“ Belivuku i njegovom bliskom saradniku Marku Miljkoviću – pomogla da se iz te sumnje izvuku s pravosudnom presudom da su nevini.
Oslobodili su ih DNK dokazi koji su se, da tako kažemo, kontaminirali i postali neupotrebljivi, što im se inače, iskustvo nas uči još od ubistva premijera Zorana Đinđića, baš često dešava u onim osetljivim slučajevima u kojima istinu treba sakriti da ne bi bila otkrivena…
Elem, ako je verovati onome što piše u novinama – a primećujemo da podaci iz istrage cure na sve strane, u medijskoj operaciji koja je očigledno sinhronizovana, što ne znači i da nije reč o tačnim podacima – na Dijanu Hrkalović, koja se jedno vreme nazivala i Nika Rina pa se posle vratila na staro, eto još jedne anomalije u priči koja anomalijama obiluje, od njenog neobjašnjivog uspona do neobjašnjene smene, sumnja se baca i u vezi s barem još nekoliko ubistava.
Tri, da budemo precizni, tvrde mediji pozivajući se na izvore iz istrage, optužujući Dijanu Hrkalović da je za to „lično odgovorna“, te da je „izdala naloge kriminalcima za likvidaciju“.
Od toga najveću pažnju privlači tvrdnja da se među trojicom ubijenih po nalogu Dijane Hrkalović nalazi i ime poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.
Treba podvući i da je ovo informacija koja se nije našla samo u tabloidima već i u Politici koja bi trebalo da bude daleko pouzdaniji izvor informisanja.
A navodni povod za ubistvo advokata Ognjanovića deluje bizarno; navodno, imao je uvid u Hrkalovićkine lascivne fotografije, i onda je to podelio sa svojim klijentom Dragoslavom Miloradovićem. Dijana Hrkalović, tvrdi se, za to je saznala iz njihovog prisluškivanog razgovora. Nedugo potom obojica su likvidirani.
Mungosi i prisluškivanje
Blic objavljuje i deo transkripta tog razgovora, znači da je istraga i do toga došla, u kome se na jednom mestu navodi i da „Miša pokazuje način fotografisanja, uglove, poteze“, što upućuje na zaključak da nije bio podvrgnut samo merama audio već i video nadzora.
Ovaj deo priče, oko prisluškivanja advokata Ognjanovića, strahovito je značajan; počev od pitanja koji je zamenik tužioca potpisao nalog za to, i biće veoma zanimljivo, premda ne i sasvim neočekivano, ako se isto ime pojavi i uvezi s aferom „Jovanjica“. Koju je navodno lansirala Hrkalovićka da bi napakostila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tako što bi u nju uvukla i njegovog brata Andreja.
I dok ova vrsta (medijskih) optužbi tek treba da dobije neku vrstu potvrde, a vredno pažnje biće i ako to izostane, mnogo jednostavniji za potvrđivanje trebalo bi da bude podatak da se više osoba – među kojima i zlosrećni advokat Ognjanović – nalazilo pod merama tajnog policijskog nadzora operativne grupe „Mangusta“ (u prevodu: mungos). Pa su ipak likvidirani a njihove ubice nisu uhvaćene niti identifikovane, i nije teško uočiti koliko opravdane sumnje izaziva ova okolnost.
Pri tome, tvrdi Blic, ista ekipa prisluškivala je i Vučiće, a navodi se i da je poznato i ime ženske osobe koja je transkribovala prisluškivane razgovore.
Objavljene su i lascivne fotografije Dijane Hrkalović o kojima je advokat Ognjanović razgovarao s Miloradovićem. Sam taj čin objavljivanja predstavlja poruku onome kome su te fotografije originalno bile upućene.
Ko je to? Mediji tvrde da ih je slala ministru. Kurir će na to dodati i optužbu da su „bivši ministar policije (Nebojša Stefanović) i državna sekretarka, prema tvrdnjama svedoka iz MUP-a, navodno bili ravnopravni partneri u poslu i saradnji sa kriminalnim grupama“. A Politika tome pridaje, opisujući ćorsokak u kome se našla istraga ubistva advokata Ognjanovića, da je svojim (ne)postupanjem spomenuti „ministar vezao ruke inspektorima koji su radili na ovom slučaju“.
Advokat Svetozar Vujačić, savetnik aktuelnog ministra policije Aleksandra Vulina, izjavljuje: „Nema nikakve dileme, definitivno je istina da nije mogla sve sama da uradi, da je postojao i neko iznad nje… Ne mogu da kažem da je Stefanović znao sve, ali je bio dužan da zna… On je kao tadašnji ministar u najmanju ruku prećutno bio saglasan sa njenim delima.“
Tako da zasad ostaje da se što preciznije, na mestima koja su za to nadležna, utvrdi koja su to njena dela zbog kojih mora da odgovara. A zatim i da se pređe na ostale odgovor(n)e…
Nikola Vrzović
Izvor: Pečat
