Одбацивање жалбе Јерусалимске патријаршије да се поништи пресуда о преузимању ходочасничких хотела „Империјал” и „Мала Петра” у Старом граду осудили Брисел и Москва.
Русија и Европска унија од почетка рата у Украјини више ни у чему не могу политички да се сложе осим, изгледа, када је у питању угрожено хришћанско наслеђе у Јерусалиму, пише београдска Политика.
На одлуку Врховног суда Израела којом је одбачен последњи покушај Јерусалимске патријаршије да се поништи пресуда из 2017, по којој је радикална јеврејска организација „Атерет Коханим” наводно легално купила имовину православне цркве, реаговали су и Брисел и Москва.
ЕУ је упозорила да су насљеђе и традиција хришћанске заједнице у Старом граду Јерусалима у опасности након одлуке израелског Врховног суда. Канцеларија представника Европске уније на Западној обали и појасу Газе изразила је забринутост због пресуде и затражила да се зауставе покушаји јеврејских досељеника да преузму хотеле „Империјал” и „Мала Петра”, у којима традиционално одсједају хришћански ходочасници из цијелог свијета који долазе да посјете Цркву гроба Господњег – мјесто на којем је по предању Исус Христос распет и васкрсао.
И Русија је негативно реаговала на пресуду Врховног суда, који легализује контроверзни уговор склопљен тајно 2004. године, по којем је организација јеврејских досељеника откупила од патријаршије три објекта у хришћанској четврти. Због цијелог скандала у вези с продајом ове имовине 2005. године је смијењен и тадашњи јерусалимски патријарх Иринеј.
„Дубоко смо забринути због ситуације која се односи на присуство хришћана у Јерусалиму. Таква одлука је предвидиво штетна по међуверски мир и изазива оправдану забринутост за положај хришћанске заједнице у Светој земљи”, поручила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, преноси „Тајмс ов Израел”.
Патријарх Теофил Трећи је, реагујући на одлуку суда, преузимање црквене имовине назвао „пијретњом даљем постојању хришћанске четврти у Јерусалиму, а на крају и мирном суживоту заједница у овом граду”.
Стари град у источном Јерусалиму, који је Израел освојио 1967. године у такозваном шестодневном рату, свето је мјесто за све три монотеистичке религије – јудаизам, хришћанство и ислам.
Више од једне деценије Грчка православна патријаршија води правну битку против „Атерета Коханима”, који тврди да је легално купио имовину цркве у хришћанској четврти у близини Јафа капије. Ова организација на својој званичној интернет страници поручује да „ради на откупу имовине коју су некада држали Јевреји у главном граду Израела, као и на поновном успостављању јеврејских четврти у срцу Старог града и околних области”.
Из мисије ЕУ поручују да пресуда представља пријетњу „мирној коегзистенцији све три монотеистичке религије у Јерусалиму, као и успостављеној вјерској равнотежи” и траже да се одржи досадашњи „статус кво” Светог града.
Црква је осудила пресуду као „неправедну” и без „икакве правне логичке основе”, назвавши „Атерет Коханим ” радикалном организацијом која је прибегла „кривим и незаконитим методама да би стекла хришћанску имовину”.
„Говоримо о групи екстремиста који желе да одузму имовину од цркава и тиме промјене карактер Старог града”, рекао је адвокат Јерусалимске патријаршије Асад Мазави за АФП.
Поглавари локалних цркава у Јерусалиму су још у децембру прошле године у заједничком саопштењу упозоравали на нелегитимне акције екстремиста: „Заузимајући имовину Грчке православне цркве, ’Атерет Коханим’ је починио кривична дјела провале и упада. Они се понашају као да су изнад закона, без страха од последица.”
О покушају израелских маргиналних група да истјерају из Јерусалима хришћанску заједницу која броји око 2.000 људи писао је Теофил Трећи у отвореном писму лондонском „Тајмсу” за Божић. Јерусалимски патријарх је тада упозорио међународну јавност да хришћанска заједница пати због ционистичких екстремиста.
Иако је Грчка православна црква највећа и најбогатија у Светој земљи, која управља великим бројем некретнина, с проблемима с имовином у Јерусалиму суочава се и Руска православна црква. Русија је у априлу затражила од Израела да преда власништво над спорном црквом Александра Невског у Старом граду, након што је заустављен трансфер који је одобрила претходна влада Бенјамина Нетанијахуа. Политика подсјећа да је шеф руске дипломатије изјавио да ће пренос власништва над овим метохом који је купио руски цар Александар Трећи 1859. године бити завршен у догледној будућности.
Извор: Етос
