(Foto: Balkan Insight)
Makedonski premijer Zoran Zaev dostavio je ostavku Sobranju u poslednjem činu političke drame koja je, posle lokalnih izbora, promenila raspored snaga u parlamentu te države i ojačala pozicije vladajuće koalicije. Očekuje se da Sobranje do sredine januara potvrdi izbor Dimitra Kovačevskog za novog premijera. Bugarska i dalje glavna prepreka na putu ka Evropskoj uniji. Zoran Zaev, preduzetnik iz Strumice koji je pre četiri godine uzdrmao političku scenu Makedonije i s vlasti smenio do tada neprikosnoveni VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, podneo je ostvku na mesto premijera i otvorio vrata formiranju sasvim nove vlade. „Zbog politike u koju verujem, politički je neodgovorno i nepravdano da nastavim da vodim vladu na evroatlantskom putu. Mislim da drugi premijer iz redova SDSM-a to može da uradi na bolji način“, napisao je Zaev u dokumentu dostavljenom Sobranju.
Geneza jedne ostavke
Makedonski premijer je, ničim izazvan, najavio da će u slučaju neuspeha kandidata socijaldemokrata u drugom krugu lokalnih izbora u Skoplju podneti ostavku, nadajući se da će, na taj način, mobilisati pristalice i zadržati vlast u prestonici. Poraz u Skoplju ga je, suštinski, prisilio da ispuni obećanje i povuče se, prvo sa mesta lidera SDSM-a, a nešto kasnije i sa čela vlade, ali tek pošto je, uz malo parlamentarne gimnastike, ojačao pozicije vladajuće koalicije u Sobranju i obezbedio podršku 64 od ukupno 120 poslanika. Njegov naslednik na mestu lidera SDSM-a i buduće vlade će biti malo poznati Dimitar Kovačevski, koga je na nedavnim izborima u SDSM-u podržalo 37.000 od ukupno 44.000 članova vladajuće partije. Kovačevski je, do sada, bio zamenik ministra finansija.
Opozicioni VMRO-DPMNE, čiji je pokušaj da smene Zaeva posle lokalnih izbora propao zbog misterioznog nestanka poslanika Bese Kastriota Redžepija, i dalje traži vanredne parlamentarne izbore, smatrajući da je legitimitet vladajuće koalicije u velikoj meri upitan posle poraza na biralištima i blokade početka pregovora sa Evropskom unijom. Istovremeno, VMRO-DPMNE je Kovačevskog nazvao „marionetom“ Zorana Zaeva, koji će nastaviti da „izdaje nacionalne interese“ i koketira sa korupcijom. Redžepijev gambit je, međutim, učvrstio podršku vladi SDSM-a u Sobranju, pa vladajuća koalicija, koja je u poslednju političku krizu ušla sa minimalnom većinom u Sobranju, sada ima „komotnu“ podršku 64 poslanika.
Takva većina mogla bi omogućiti Kovačevskom malo manevarskog prostora pred nastavak složenih i često besmislenih pregovora sa Bugarskom oko nacionalnog identiteta i istorijskih pitanja, zbog kojih Sofija blokira početak pregovora Skoplja sa EU. Severna Makedonija se nada da bi novi bugarski premijer Kiril Petkov mogao da pristupi pregovorima pragmatičnije nego njegovi prethodnici, te da bi bar do sredine godine, dve strane mogle da pokrenu proces rešavanja ključnih otvorenih pitanja. Petkov je već najavio da će „dijalog gluvih“, koji su prethodnih godina vodili istoričari dve strane, prekombinovati u pregovore više radnih grupa, koje će se, osim identitetskih, baviti i pitanjima vezanim za ekonomsku saradnju i saobraćaj. Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno, pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je i Goce Delčev. Bugarska je jedina zemlja koja blokira početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom. Takav stav Bugarske je proteklih meseci nailazio na jasne osude evropskih zvaničnika, pre svega jer iz izjava bugarskih političara nije baš najjasnije šta stvarno žele.
Karijera Zorana Zaeva, trčanje u mestu
Zoran Zaev je na čelo SDSM-a dospeo 2013. godine, pošto je ostavku na mesto šefa stranke podneo Branko Crvenkovski. Partija koja je godinama važila za ključni pokretač reformi u Makedoniji, bila je u tom trenutku oslabljena zbog unutrašnjih razmirica i niza korupcionaških afera. Posle još jednog poraza na izborima 2014. godine, Zaev je optužio rivalski VMRO-DPMNE za nameštanje glasanja i godinu dana kasnije počeo da objavljuje „bombe“, odnosno transkripte tajno snimljenih telefonskih razgovora najviših zvaničnika vlasti u Skoplju. Ulični protesti i pritisak međunarodne zajednice naterali su vladu Nikole Gruevskog da potpiše sporazum o formiranju tehničke vlade i raspiše vanredne izbore 2016. godine, posle kojih je Zaev uspeo da formira koalicionu vladu.
Nikola Gruevski je, izbegavajući odlazak u zatvor, na volšeban način pobegao u Mađarsku, a Zaev je, pošto je Prespanskim sporazumom pristao na promenu imena države, rešio dve decenije dugu diplomatsku krizu i Severnoj Makedoniji otvorio put ka članstvu u NATO-u. Evropska unija je, ohrabrena ovakvim razvojem događaja, obećala Makedoncima da će u najskorije vreme početi i pregovori o pristupanju EU, ali je slavlje pokvarila Bugarska, blokirajući taj proces tražeći definisanje identitetskih i istorijskih pitanja. Zaev, koji je na vlast došao obećavajući odlučnu borbu protiv korupcije, pretrpeo je tokom poslednjih godina niz teških udaraca iz sopstvenih redova, pre svega nakon hapšenja šefice specijalnog tužilaštva Katice Janeve. Janeva, koja je svojevremeno bila simbol borbe protiv korupcije i jak adut Zaeva pri smenjivanju VRMO-DPMNE sa vlasti, i sama je pre dve godine, upravo zbog mutnih radnji, završila iza rešetaka.
Zaev, Skoplje protiv Strumice
Makedonija će, sasvim je izvesno, do sredine januara dobiti sasvim novu vladu, ali za sada nije izvesno u kojem će se pravcu kretati dalja politička karijera Zorana Zaeva. Analitičari u Skoplju smatraju da će se Zaev, u trenutku koji bude izabrao, vratiti na političku scenu, što će uglavnom zavisiti od uspeha nove vlade, ali i unutrašnjih odnosa u SDSM-u. „Skopsko jezgro“ vladajuće stranke je, kako se čini, nezadovoljno činjenicom da su ključne funkcije u partiji, tokom prethodnih nekoliko godina, preuzeli bliski saradnici Zorana Zaeva. Takav odnos snaga, neminovno, reflektovao se i na izborne rezultate, pa su socijaldemokrate poražene na lokalnim izborima u Skoplju, pošto je apel Zorana Zaeva da izađu na birališta, suštinski, pao na gluve uši i otvorio vrata pobedi „nezavisne kandidatkinje VMRO-DPMNE“ Danijele Arsovske.
Rade Maroević
Izvor: RTS
