Приредио: Никола Гачевић
Јерусалимски патријарх Теофило III у посљедње вријеме улаже значајне напоре у унапређење мира и помирења, посебно у контексту рата између Русије и Украјине, као и у очување хришћанског присуства у Светој земљи и широм Блиског истока.
Његово Блаженство покреће низ мировних иницијатива, усредсређених на очување отворених канала комуникације између Русије и Украјине и заштиту хришћанских заједница на Блиском истоку. Сусрети с предсједником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом и, у скорије вријеме, с предсједником Русије Владимиром Путином свједоче о намјери предстојатеља Сионске Цркве да дијалогом и помирењем допринесе проналажењу излаза из ратних сукоба.
Његови недавни разговори с двојицом државника показују настојање Јерусалимске патријаршије да, ослањајући се на своју духовну мисију, одигра конструктивну улогу у међународним збивањима.
Сусрет с Доналдом Трампом у Бијелој кући
Први значајан сусрет одржан је 5. јуна 2026. године, када је амерички предсједник Доналд Трамп примио јерусалимског патријарха у Бијелој кући. Разговор је био посвећен заштити хришћанских заједница на Блиском истоку, обезбјеђивању вјерских слобода и очувању светих мјеста.
Патријарх јерусалимски Теофил III: „Наша дужност је заштита светиња“
Јерусалимски патријарх Теофило III упознао је америчког предсједника с тешкоћама с којима се суочавају хришћани у Светој земљи, Сирији и Либану, истичући да је очување хришћанског присуства у том подручју непосредно повезано са стабилношћу и мирним суживотом народа.
Током сусрета, предстојатељ Сионске Цркве уручио је Доналду Трампу Велики крст Реда витезова Пресветог гроба, једно од највиших одликовања Јерусалимске патријаршије, наглашавајући тим чином посебан духовни значај овог сусрета.
Међутим, сусрет је добио и ширу димензију, која је дошла до изражаја током наредних мјесеци.
У интервјуу за „Брајтбарт њуз“, 31. августа 2026. године, јерусалимски патријарх Теофило III открио је да планира да предузме мировну мисију и успостави контакте како с руским предсједником Владимиром Путином тако и с украјинским предсједником Володимиром Зеленским, како би допринио окончању рата између Русије и Украјине. Том приликом осврнуо се и на подршку коју је, према сопственим ријечима, добио од Доналда Трампа за покретање ове иницијативе. Истовремено је представио Јерусалимску патријаршију као Цркву с посебном историјском и духовном мисијом, која се не ограничава на чување светиња, већ обухвата и унапређење јединства, дијалога и помирења.
„Јерусалимски патријарх је уједно и миротворац“, истакао је, наглашавајући да вјерски поглавари имају духовну и моралну снагу да допринесу превазилажењу сукоба.
Сусрет с Владимиром Путином у Кремљу
Ова намјера добила је конкретан облик недавном посјетом патријарха Теофила III Москви, од 4. до 6. новембра 2026. године, на позив патријарха московског и све Русије Кирила.
Јерусалимски патријарх сусрео се 5. новембра с патријархом Кирилом у Патријаршијској резиденцији. Разговарали су о односима двију Цркава, положају хришћана на Блиском истоку и изазовима у међуправославним односима.
Посебно су се осврнули на терористички напад извршен 23. октобра 2026. године у близини православне цркве Светог Георгија у области Ал Карак у Јордану, у којем је погинуло девет људи, а више од тридесет повријеђено. Сусрет је био и прилика за размјену мишљења о годишњици Крштења Христовог у ријеци Јордану, која ће бити обиљежена 2030. године.
Исте вечери, Владимир Путин примио је двојицу предстојатеља у Кремљу. Током сусрета, руски предсједник лично је уручио јерусалимском патријарху Орден пријатељства Руске Федерације, у знак признања за његов допринос јачању пријатељства, сарадње и духовних веза с Русијом. Одлука о додјели овог одликовања била је одобрена годину дана раније.
У свом обраћању, Владимир Путин говорио је о традиционално блиским односима Московске и Јерусалимске патријаршије, изражавајући поштовање према настојањима патријарха Теофила да очува и учврсти те везе упркос изузетно тешким приликама на Блиском истоку.
Истовремено је нагласио значај очувања историјског хришћанског присуства у том подручју, истичући да је сарадња Русије с Јерусалимском патријаршијом на том пољу нарочито потребна.
Патријарх Теофило III говорио је о мисији Јерусалимске Цркве, која чува мјеста на којима је хришћанство настало и развијало се. Нагласио је да Јерусалим треба да остане град различитих вјера, у којем ће вјерске заједнице моћи да живе заједно у узајамном поштовању и разумијевању.
Изразио је и забринутост због смањења броја хришћана на Блиском истоку, истичући да су заштита светих мјеста и очување хришћанског присуства предуслови стабилности и мира у читавом региону.
„Спремни смо да пружимо помоћ у постизању мира“
Посебан значај сусрету у Кремљу дало је обраћање патријарха Теофила III поводом рата између Русије и Украјине. Понављајући намјеру коју је изразио и током претходних разговора у Вашингтону, предстојатељ Сионске Цркве исказао је спремност да допринесе сваком настојању које би могло да олакша дијалог и доведе до мирног рјешења сукоба.
„Као духовни поглавар свих хришћанских вјероисповијести заступљених у Јерусалиму, дужан сам да саслушам оне који су око нас, оне који желе да живе у миру. Спремни смо да пружимо помоћ и подржимо сваки напор који би олакшао успостављање мира међу нашом браћом“, поручио је, обраћајући се руском предсједнику.
Патријарх Теофило III захвалио је Владимиру Путину на додјели Ордена пријатељства, нагласивши да то признање не припада само њему већ читавој Православној Јерусалимској Цркви. Уједно га је увјерио да се свакодневно моли за њега, иштући од Бога да га просвијетли у суочавању с изазовима.
Јерусалимска патријаршија као ослонац мира и помирења
Сусрети јерусалимског патријарха с Доналдом Трампом и Владимиром Путином указују на иницијативу с два основна усмјерења: заштиту хришћанских заједница и светих мјеста на Блиском истоку и допринос мировним напорима између Русије и Украјине.
За патријарха Теофила III мисија Јерусалимске Цркве не исцрпљује се у чувању Свете земље и служењу ходочасницима. Она подразумијева и одговорност за очување отворених канала комуникације, подстицање дијалога и указивање на потребу помирења у свијету погођеном ратним сукобима и вјерским супротстављањима.
Досадашњи сусрети, наравно, сами по себи не представљају почетак званичног посредничког процеса, нити су објављени конкретни договори о преузимању такве улоге. Они, ипак, представљају јасно изражено јавно залагање јерусалимског патријарха за мирно рјешење сукоба, при чему Црква настоји да допринесе приближавању зараћених страна.
Извор:orthodoxianewsagency.gr
