Za selekciju 43. festivala „Borini pozorišni dani” selektor Slobodan Savić odgledao je više od 70 predstava od kojih je sedam uvrstio u takmičarsku selekciju
„Pozorište u traumatizovanom društvu” podnaslov je ovogodišnjeg 43. izdanja festivala „Borini pozorišni dani”, koje će biti održano od 21. do 28. oktobra u Vranju. Selekciju koju je obelodanio selektor Slobodan Savić čini sedam predstava teatarskih kuća iz Novog Sada, Beograda, Skoplja, Zagreba, i Temišvara, odnosno u čast nagrađenih iz Zrenjanina.
Svečano otvaranje biće upriličeno 21. oktobra, kada se obeležava dan pozorišta „Bora Stanković”, uz dodelu godišnje nagrade, a ansambl pozorišta domaćina, van konkurencije, izvešće premijeru predstave „Konjec filma”, po romanu Vere Cenić, u dramatizaciji Tijane Grumić i u režiji Juga Đorđevića.
Velike zasluge za novo „odelo” festivala, svakako ima Slobodan Savić. Kada je krajem 2020. godine imenovan za selektora „Borinih pozorišnih dana” festival je bio revijalnog karaktera, bez žirija i nagrada, bez jasnog koncepta. Prkosni Savić prihvatio je poziv da sačini selekciju najboljih predstava pod jednim uslovom – da iz temelja rekonstruiše, a time i unapredi ovaj festival.
Selekciju 43. „Borinih pozorišnih dana” čine predstave: „Kod večite slavine” Momčila Nastasijevića, u režija Sonje Petrović (Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture, Novi Sad, Srbija), zatim „Ričard Treći” V. Šekspira, u režiji Dejana Projkovskog (Novosadsko pozorište, Ujvideki sinhaz). Tu je i „Naš razred” Tadeuša Slobođaneka, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i „Neprijatelj naroda” Henrika Ibzena, u režiji Nine Nikolić, a u produkciji Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja. „Realisti” J. Karas, u režiji Matka Raguža i teatra „Egzit” stižu iz Zagreba, a tu su i Aristofanove „Ptice” u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića Mađarskog državnog pozorišta „Čiki Gergej” iz Temišvara. Boris Liješević i Fedor Šili autori su predstave „Šta će biti sa svima nama” koja će u produkciji pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanjin biti izvedena poslednje festivalske večeri u čast nagrađenih.
– Napisao sam novi statut, uveo stručni žiri i nagrade koje nose ime „Borisava Stankovića”: najbolja predstava u celini, najbolja ženska i muška uloga, nagrada za dramaturgiju, dramatizaciju ili adaptaciju. Nagrada publike dobila je ime po „Radoslavu Radivojeviću”, dugogodišnjem upravniku pozorišta u Vranju i osnivaču festivala. Uspostavio sam i osnovni koncept: visoki estetski i umetnički kriterijumi prilikom odabira predstava. Urađen je novi vizuelni identitet festivala koji, pored ostalog, podrazumeva i štampanje reprezentativnog kataloga i pratećeg reklamnog materijala. Sve je to ostvareno već prve godine mog mandata. Prošle godine sam okupio međunarodni žiri, a od ove godine „Borini pozorišni dani” imaće i međunarodnu selekciju što je bila moja ideja od početka. Naglašavam da sam za sve to imao maksimalnu podršku i razumevanje organizatora: pozorišta „Bora Stanković” i lokalne samouprave grada Vranja sa gradonačelnikom dr Slobodanom Milenkovićem na čelu – kaže Savić.
Za aktuelnu selekciju Slobodan Savić, kako tvrdi za „Politiku”, odgledao je više od 70 predstava, od toga dvadesetak u produkciji pozorišta iz regiona: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija.
– Pored visokih estetskih standarda i poetike savremenih pozorišnih praksi, nisam imao unapred zamišljen i zadat tematski koncept. Nikada tako ne radim. U mom selektorskom radu, ne samo za festival u Vranju, tematski koncept proističe iz odgledanih predstava. Tako je bilo i ove godine. U finalnoj selekciji izdvojio sam predstave koje imaju određene zajedničke imenitelje na planu estetike, tematike i pozorišne poetike. Iz tematskog korpusa izabranih predstava, uključujući čak i predstavu u čast nagrađenih, proističe koncept i slogan ovogodišnjih „Borinih pozorišnih dana”: „Pozorište u traumatizovanom društvu” – tvrdi Slobodan Savić i dodaje:
– Mi živimo u traumatizovanom društvu, to je nedvosmislena i bolna činjenica. Nije samo naše društvo traumatizovano, niti društva država u bližem i daljem okruženju, traumatizovan je vaskoliki svet, od severa do juga, od istoka na zapad. Delo „Kod večite slavine”, na primer, tematizuje traume praroditeljskog greha, nasilja u porodici, incesta. „Ričard Treći” traume krvave, beskrupulozne, osvetničke borbe za vlast. Da li uopšte treba da pominjem novi, sumorni kontekst predstave „Naš razred”? Da ne nabrajam više. Slične motive, na ovaj ili onaj način, možemo prepoznati u svim izabranim predstavama.
