Прича о главном полигону за нуклеарне пробе у Совјетском Савезу и о последицама нуклеарне трке на људе и околину
Период развоја међунарнодних односа у послератном свету или ера „Хладног рата“ обележена је константно напетим односима између великих сила након Другог светског рата. У средишту тог „сукоба” налазе се две највеће силе на свету: Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе. Ера напетости праћена је константним отркивањем двеју сила у области производње наоружања и развоју науке. Обе земље, као нуклеарне силе, откривале су се и у развоју нуклеарног наоружања. Ово није прича о самом сукобу, нити о наоружању, ово је прича о последицама нуклеарне трке, пре свега на људе, околину, па и читаве културе.
Нуклеарне пробе као појам
Нукеларне пробе, односно тестирања нуклеарног оружја су ескперименти који се изводе са циљем да се провери ефикасност и разорна моћ нуклеарног оружја у различитим условима и срединама. Постоје четири врсте тестирања:
Атмосферско теситрање
– тестирање које се одвија у Земљиној атмосфери, најчешће на изолованим острвима. За њу је карактеристичан облик печурке који се јавља након експлозије.
Подземна тестирања
– односи се на нуклеарне пробе које су се изводиле испод површине земље и биле су најчешћи вид тестирања током хладног рата.
Егзоатмосферско
– представља тестирање нуклеарног оружја које се уз помоћ ракета одвија изнад атмосфере.
Подводно
– односи се на тестове који су се изводили детонацијама испод површине воде.
Сваки вид тестирања са собом је носио и последице у виду распршивања радиоактивних честица, загађења и, наравно, нуклеарних падавина.
Опште информације
Семипалатинск или краће Семеј је град у Казахстану који данас настањује око 30 000 људи. Налази се на крајњем истоку земље, у Источноказахстанској области, и данас је познат по томе што је, у време док је Казахстан био члан СССР-а, служио као нуклеарни полигон.
Нукеларна тестирања
По подацима којима располаже влада Казахстана, у периоду од 1945. до 1989. на територији Семеја изведено је 456 нуклеарних тестова. Сам полигон лоциран је око 150 километара од центра града. Овај полигон био је главни полигон за нуклеарне пробе у Совјетском Савезу. Пробе су се изводиле на површини од 18.500 км2. Баш овде изведена је и прва нуклеарна проба СССР-а, 29.8.1949. године. На полигону су до 1963. године вршена атмосферска теситрања за која се процењује да су чинила 66% укупног доприноса руских бомби. Након што је тај вид забрањен 1963. године, вршена су поџемна теситрања која су носила значајно мање загађења. Једна од поџемних проба довела је до формирања језера Чаган, које се још назива и Атомско језеро због радиоактивног окружења које је и данас присутно. Последње активности на овом полигону су вршене 1989. године. Од 1949. до 1962. спроведено је укупно 111 атмосферских нуклеарних проби које су директно имале утицај на радиоактивну контаминацију животне средине. Становништо у околини било је изложено високом нивоу радијације, без икакве заштите и несвесно чему је изложено и у каквој се опасности налази. Постојала су два вида изложености домаћег становништва – спољашње излагање и унутрашње излагање. Спољашња изложеност била је узрокована радиоактивним облацима и радиоактивним атмосферским падавинама, док је унутрашња изложеност представљала конзумацију контаминиране воде и хране.
Утицај на људе
Од 1949. године па на даље, забележена је повећана стопа појаве рака у селима која су била изложена утицају нуклеарних проби у односу на нека удаљенија места. Студије су показале и повећан ризик од појаве свих врста рака у раном детињству за децу рођену у кругу од 200 километара од центра, у односу на децу из дупло удаљенијих подручја. Крајем 2000. године објављени су јасни докази о веома неповољном утицају на здравље људи у околини које су имале наведене нуклеарне пробе. Карактеристичне болести биле су: рак, кардиоваскуларна оболења, менталне ретардације и сл.
На основу података прикупљених од 1961. до 1991. од стране Националног института за радијациону медицину и екологију формирана је група од скоро 20.000 појединаца над којима су вршена различита тестирања. Утврђено је да људи који су рођени на изложеним подручјима, а близу датума када су вршене пробе, имају повећан ризик од кадиоваскуларних оболења и рака.
Једна од студија пратила је учесталост минисателитских мутација код потомства људи који су били изложени утицају нуклеарних проби. Највећа стопа мутација била је присутна код потомства групе родитеља чији су датуми рођења били близу датума нуклеарних проби. Изложеност локалног становништва високој радијацији довела је до тога да се рађају деца са бројним недостацима. Недостатак удова, менталне ретардације или чак недостаци који су доводили до смрти пре него што се дете и роди.
Колекција ембриона анатомског музеја у Семеју
Биолошки узорци појединаца који живе у погођеним подручјима прикупљени у бројним студијама већином нису ахривирани и сачувани. Последњих година, Национални истраживачки институт за радијацијску медицину и екологију у Семеју почео да прикупља узорке крви и зуба особа које још увијек живе у селима у близини бившег полигона, као и да их похрањује у биобанку.
Анатомски музеј у Семеју познат је по једној врло малој, али веома упечатљивој колекцији мртворођених фетуса који су у виду експоната изложени у музеју. Призори који се могу видети никога неће оставити равнодушним. Јасно се могу видети деформације и мутације које су настале као директна последица изложености нуклеарном зрачењу.
Вук Божовић
Извор: Симбиоза
