Прелазним и завршним одредбама Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) прописано да ће се сви остали закони у погледу ове теме ускладити са овим актом најкасније до краја 2020-те године. С обзиром на то, како који нацрт или предлог неког закона изађе, прво што урадим, потражим одредбе о заштити података да проверим има ли шта ново. И ево, испраћамо ускоро и 2023., а најважнији закони још увек нису ускладили своје одредбе са принципима ЗЗПЛ-а.
Посебно сам гајио наду да ће се нови нацрт Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), након трагедије која је целу нацију завила у црно у мају ове године, позабавити темом приватности у медијима и детаљније и стриктније регулисати заштиту деце односно малолетника. Нацрт је почетком септембра објављен и стављен на јавну расправу, а у њему на поменуту тему нема ништа ново.
Поглавље под називом „Информације о личности“ остало је нетакнуто у односу на закон из 2014. године. Не могу да грешим душу и да кажем да у том поглављу права на приватност нису регулисана. Наглашена је и брига за малолетнике и ограничене су објаве које се тичу њихове приватности, али очигледно то није било довољно добро, детаљно и стриктно када су нам се дешавале објаве у медијима које су згражавале јавност овог пролећа и лета, и најгрубље повређивале право на пијетет страдалих малишана и приватност њихових другара који су проживели и преживели трагедију.
Посебно сам очекивао да ће се казнена политика променити, да ће бар прекршајне новчане казне за непоступање медија по правилима прописаним законом бити строжије, али висине ових казни су остале такође на нивоу из 2014. године. „Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај главни уредник медија ако садржај медија који може угрозити развој малолетника није јасно и видно означен, односно ако је малолетник учињен препознатљивим у објављеној информацији која је подесна да повреди његово право или интерес.“
Међутим, већи је проблем што, колико је мени познато (исправите ме ако грешим), нико није одговарао чак ни по тим разводњеним и неделотворним казненим одредбама овог још увек важећег закона. Дакле, није проблем што је прописана казна од само 50.000 динара, а не 5.000.000, већ што нико није кажењен ни са том минималном цифром.
И онда се намеће она чувена реченица – није закон толико лош него је проблем што се не примењује. С друге стране, ако морамо да се ослонимо на казне како би заштитили децу од јавног разарања њихових малих живота и светова, онда смо такође у великом проблему. И ту већ излазимо из домена и закона и његове примене и улазимо у свет етичких и моралних норми, васпитања, емпатије, свести и људских врлина које су се очигледно повукле пред најездом неких других модуса понашања.
Важећи закон помиње и реч „пијетет“ и јасно прописује обавезу његовог поштовања. Стога хајде да и јавност, или бар медијске раднике научимо шта та реч заиста значи и колику дубину носи. И да не забораве да поред поштовања пијетета, брину и о оној деци која морају да наставе да животаре са овим страшним траумама. И да се разумемо, није ово својствено само нама и нашем поднебљу, сензационализам ове врсте је измишњен негде другде. Ситан ћар у виду кликова или гледаности, по цену жртвовања непроцењивог. Нисмо дакле ми ништа од овога измислили, али као што кажу за риалити програме, овде се такво понашање примило да се чини као да му је ту постојбина.
У току писања овог текста дешава се и јавна расправа поводом нацрта Закона о јавном информисању и медијима и видећемо како ће тај текст коначно изгледати.
Али невезано за ЗЈИМ и коначну верзију његовог новог предлога, са правима и прватношћу деце не сме бити компромиса нити преговора и иста не смеју бити упитна на било ком нивоу извештавања. Једна од главних цивилизацијских тековина су управо права деце, и зајемчена су међународним споразумима и највишим правним актима сваке земље, па и нашим уставом. А ја се надам да ћемо доћи до нивоа свести, да оваква права и не морају да буду гарантована правним нормама, већ да постану нормалност од које се ни по коју цену не одступа.
Драган Милић
Извор: Нова Економија
