Пише: Бранислав Предојевић
Издавачка кућа „Лагуна“ постхумно је објавила посљедњи роман прослављеног српског писца Добрила Ненадића под називом „Бекство из раја“ .
Духовит, ироничан, лексички пребогат роман стиже из књижевне заоставштине познатог ариљског агронома и плодног романсијера који се попут метеора винуо у књижевне врхове новије српске књижевности својим првим романом „Доротеј“, након чега је током каријере оставио иза себе импресиван опус, посебно у жанру историјског романа.
Роман „Бекство из раја“ представља врсту Ненадићевог тестаментарног омажа родном селу, а шире и метафорично, свом народу, који су у прошлом вијеку, као и у овом роману, задесила разна чуда.
Све оно што твори социјалну драму историјске и политичке реалности у којој се српски народ нашао у XX вијеку сажето је на странице ове књиге од рата преко ослобођења, Информбироа, послијератног откупа, социјализама и отрежњења од њега до љубави, зависти, комшијских чарки и сеоских легенди.
Сажети, мудри и непогрешиви судови Ненадићевих јунака о својој махом трагичној судбини чине још увјерљивијим глас приповједача, као да нарација тече из вјековног колективног гласа који наставља да ведро и усправно надживљава недаће које га непрестано прогоне.
Књижевни критичар и пјесник Гојко Божовић истиче да је заводљива прича остала и у посљедњем роману непромјенљива основа романескног пишчевог свијета.
– Читљива реченица и заводљива прича остајале су непроменљиво у основи Ненадићевог романескног света који се тематски кретао између српског средњег века и хуморно-сатиричне слике провинцијских карактера и менталитета – рекао је Божовић.
Угледни књижевник и уредник Михајло Пантић наводи да писац зна да упосли језик тако да он понекад преузме иницијативу па зато прича постаје заводљива. Такође напомиње да огроман значај код Ненадића заузима његова линија представљања ликова на један изразит хуморан начин који долази из поднебља којем писац припада.
– Ненадићева реченица има интензитет усменог казивања, пуна је колоквијалних идиома, потом ретких речи, архаизама и локализама. Писац уме да упосли језик тако да он понекад преузме иницијативу па прича постаје заводљива на један готово органски, физиолошки начин, непрестано подстицан питањем „шта је било даље“. Не треба заборавити ни приповедачев дар за хуморно, каткад и карикатурално-спрдачко представљање ликова, што непосредно происходи из духа поднебља, из онога типа културе којем Ненадић рођењем припада, а издашно се наслања и на најбољу традицију српског реализмa – рекао је Пантић. Књига има 184 стране у меком повезу.
БИОГРАФИЈА
Добрило Ненадић (1940-2019) стекао је књижевни углед и славу већ својим првим романом „Доротеј“ (1977), који је до сада доживио 14 издања и екранизован је 1981. године.
Послије тога објавио је романе „Киша“ (1979), „Врева“ (1981), „Поплава“ (1982), „Статист“ (1983), „Дивље звезде“ (1985), „Роман о Обилићу“ (1990), „Поларна светлост“ (1995), „Деспот и жртва“ (1998), „Ураган“ (1999), „Брајан“ (2000), „Сабља грофа Вронског“ (2002), „Победници“ (2004), „Мрзовоља кнеза Бизмарка“ (2005), „Хермелин“ (2006), „Гвоздено доба“ (2009), „У сенци црне смрти“ (2011) и „Време кокошки“ (2013).
Извор: Глас Српске
