Слажем се са утиском већине да је, ако не буде каквих нежељених повреда, Алкараз коначно први прави насљедник „велике тројке“ свјетског тениса. Он одише нотом великана, много више од Тима, Рунеа, Руда, Циципаса и друштва.
У моментима када је Новак дотакао врх универзума својим рекордима и најсвјежијим побједама, по неком неписаном закону истог тог универзума, појављује се и промаља главу његов достојни насљедник.
Може неко томе да се радује, као врло предвидиви „Шофро“, а неко ће, попут мене и многих, да то само хладно констатује као неумитност временског трајања сваког успјеха, свачије побједе.
Али, тврдим да је овдје само ријеч о наговјештајима промјене од чијег смо коначног исхода још увјек далеко. И календарски и такмичарски…
Не бих се бавио гатањима ни прорицањима, него ћу само скренути пажњу на неколико чињеница из најближе прошлости и будућности:
- Ђоковић и Алкараз су одиграли свега три међусобна меча. Онај који је добио Новак окончао се грчевима младог Шпанца. Она два које је добио Шпанац, у Мадриду и прекјуче у Лондону, завршена су тако да је омјер у добијеним гемовима био 19:19 у Мадриду и 23:23 у Лондону. Што нам говори да момак из Шпаније, у дуелима са Србином, није ни близу оне супериорности коју има када игра против свих осталих тенисера свијета.
- Ако се сјетимо оног периода када је Новак стизао и престизао Надала и Федерера, видјећемо да је то трајало и да је то имало неке своје резултатске амплитуде у којима млађи и бољи знао да прими неочекиване ударце од „старијих“ онда кад се осјећало да је у налету. Такве ударце је баш у лондонском финалу примао онај који је до тог финала, почистио све пред собом.
- С обзиром да су до сада одиграли свега два и по меча, потпуно је очекивано да нас тек очекује бар још дупло више њихових двобоја, а то значи да „старина Новак“ неће у те мечеве ући без тактике и без сазнања о Kарлосовим слабим тачкама, које до сада није могао имати у тој мјери. Не може тих мечева бити превише, Ђоковић ће бити активан још коју годину, али будите сигурни да ћемо у том периоду гледати римејк чувеног филма „Империја узвраћа ударац“.
- Може „Шофро“ у свом заљубљивом заносу описивати како Алкараз не рони сузе, али то прије свега није тачно. Сјетимо се драме из Ролан Гароса. Осим тога, суза ће тек бити. Управо су наше искрене жеље за добрим здрављем и новим подвизима новог вимблдонског шампиона најбољи пут који ће га доводити у ситуације да по први пут брани оно што је у претходној години освојио. А тада – нешто ће одбранити, а нешто неће.
- Такмичарски гледано, пред обојицом је друга америчка турнеја у сезони. На којој Алкараз брани четвртфинале из Синсинатија, и титулу у Њујорку. А Новак не брани ништа. Свака ће му побједа бити нови бодовни плус. Треба видјети како ће ту њих двојица стајати са мотивацијом, тремом и искуством?
Увјерен сам да ће до наредног љета и Игара у Паризу бити још оних ситуација од прије неки дан када је Ђоковић Алкараза држао у шаци. Kао што сам увјерен да га у наредним приликама неће испустити.
Оливер Јанковић
