Макронови предлози о „Европској политичкој заједници“ су „освежавајуће реалистични“, оцењује угледни Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ). Наводи се да је политика проширења ЕУ на земље попут Србије ионако „мртво кљусе“.

Емануел Макрон, председник Француске која тренутно председава ЕУ, ове седмице је представио визију која је наишла на подељене реакције. У њој има места за Србију и остале земље региона, али и Украјину, Грузију, Молдавију па и Велику Британију.
Оне не би биле пуноправне чланице ЕУ, већ део шире и лабавије „Европске политичке заједнице“ која би усклађивала безбедносну, енергетску или саобраћајну политику са ЕУ.
Угледни швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг појашњава зашто Макронову идеју држи „освежавајућом“: „Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је отворила Украјини приступну перспективу. Али таква обећања је немогуће испунити у догледно време. Ионако је тренутна политика проширења ЕУ практично пропала.“
„Државе попут Србије, Албаније и Турске годинама важе за званичне приступне кандидате. Али, Брисел тиме јаше мртво кљусе – ове земље су далеко од испуњавања критеријума“, оцењује НЗЗ.

„У интересу Европе би било јасније разликовање круга држава које делимично тесно сарађују са ЕУ, а нису чланице. У Србији и другде, где је Брисел изгубио утицај, кроз брешу надиру ауторитарне државе попут Кине и Русије“, додаје лист.
Подсећа се да је почетком месеца на сличном трагу као Макрон био и аустријски канцелар Александер Шаленберг који је тада за Фајненшел тајмс рекао да у земљама попут Украјине и Молдавије не може бити вакуума: „Или ће тамо бити наш модел, или модел неког другог“, рекао је он.
Наводећи да идеја Европе у више концентричних кругова, или Европе у више брзина није нова, НЗЗ пише да је данас време за ту дебату коначно сазрело. „Макрон и Шаленберг дају одговоре на стратешки изазов који је донела Путинова инвазија на Украјину. Ако ЕУ збиља хоће да буде геополитички играч, мора да нађе нови приступ.“
Н. Рујевић
Извор: Дојче Веле
