Не било, дакле, примјењено али нека буде свима на знање: не говоримо овдје о учинцима и ефектима диктаторских режима, него о њиховим тако јасним и предвидивим сличностима природа. Тако да, не мора свак да буде ратни злочинац и да изазове велики рат са жртвама, да бисмо му утврдили дијагнозу сулудог диктатора који не зна за мјере разума и логике. А који би, да му може бити, направио барикаду на магистралном путу која се не помјера по цијену крви, или би, стицајем околности, без проблема позвао народ „у шуму“. И све то зарад очувања сопствене власти и привилегија.
Е такав је „фирер“ г. Мило Ђукановић. Човјек који не преза од сукоба и тешких завада, а све под фирмом очувања националног идентитета и самобитности. Па још ако томе додамо да он тај национализам брани из позиције партије „социјалиста“ – ето ти и друге аналогије према фиреровском национал-социјализму, и уопште према том франкенштајновском крпљењу идеологија.
Поред ове друштвене конфликтности, и ових идеолошких лутања, Ђукановић ових дана демонстрира и још неке сличности за познатим диктаторима – од којих застаје дах. Ко је гледао филмско остварење о посљедњим данима једног политичког монструма, сјетиће се двије упечатљиве сцене: прве, када у недостатку правих војника овај ангажује дјецу, и друге када у ситуацији опште пропасти дозива у помоћ армије и бригаде којих одавно нема. А нико у најближој околини не смије да му каже праву истину.
Е баш тако, а не било примјењено, Ђукановић ових дана шаље у бој анонимне ДПС омладинце, да пискарају бескрајно досадне и празне текстове у његову одбрану. Од Антене, преко ЦДМ па до „града Спужа“, смијешни ланац неталентованих Ђукановићевих апологета се пружа. Дакако, узалуд.
А непостојеће армаде су, погађате, резервоари и џепови гласача који су до сада „паметно“ чувани, а који ће се активирати 02.априла у бројкама „не мањим“ од 40.000 ! А њих нема ни у бројкама нити у бајкама. И једно и друго су карактеристични и научно препознати самртни рефлекси једне умируће диктаторске власти, која не умије да оде достојансвено, али коју ћемо ми, на достојанствен начин испратити.
Милија Тодоровић
