За вријеме владавине Ђукановића, ови исти синдикати су били на задатку да успоре или закоче повећање плата у државним сектору иако су у том сектору радили политички подобни кадрови, што свједочи факт да се за то вријеме синдикати „живи чули нису”
НВО Центар реалне политике сматра да режирана побуна синдиката у Црној Гори представља вид радикалног политичког дјеловања Демократске партије социјалиста, партије која се не може више никада вратити на власт али може „дизати на ноге“ државне системе који су деценијама били попуњавани оданим партијским кадровима.
Дакако, примјећује се у тој причи и скандалозно учешће ГП УРА чије руководство мисли да су сва средства дозвољена у борби против нове власти, па чак и у сарадњи са ДПС-ом.
Ситуација партијског кадрирања и бруталног кршења људских права на основама „неподобности“ је деценијама била широко распрострањена у свим гранама власти које представљају данашњи „синдикати“, на шта се они уопште не осврћу мислећи да су грађани „кратке памети“.
За вријеме владавине Ђукановића, ови исти синдикати су били на задатку да успоре или закоче повећање плата у државним сектору иако су у том сектору радили политички подобни кадрови, што свједочи факт да се за то вријеме синдикати „живи чули нису”.
А сада се, преобучени у „ново рухо“, одједном „храбро залажу“ за повећање плата иако су оне прилично веће него у временима вишедеценијске владавине ДПС-а. Збиља, како су синдикални мртваци одједном постали овако живахни, питање је сад?
Очито је да се данашњим руководиоцима синдиката није свидјело рушење режима Ђукановића, па је јасно да им неће бити по вољи нити једна Влада која долази послије пада Ђукановића, а самим тим нити Влада садашње, нове парламентарне већине.
Управо зато, црногорски синдикати уопште нису чекали да Влада Спајића крене с концептом покретања циклуса економског оправка земље који би омогућио повећање плата у државном сектору, претпостављајући да је управо сада, на старту њеног рада, моменат да се крене „копљем“ на њу наивно претпостављаљући да се она може дестабилизовати и ДПС вратити у орбиту власти. Та мисија је немогућа!
Ова бизарна политичка режија и безобразни тајминг говоре о недостатку етике и морала руководства синдиката, које очито не интересује нити економија државе нити њене могућности опоравка послије разарајуће владавине режима Ђукановића.
Очито је да садашњи карикатурални али осиони синдикати, који представљају интересе државних служби пренакрцаних ДПС кадровима, мисле да су они ти који ће бирати и обарати Владу Црне Горе уколико им се не испуне све жеље.
Ипак, у оваквој гротескној ситуацији питаће се и грађани који одлично знају да су државне службе које сада најављују „протесте“ биле и остале тужни продукт вишедеценијске националне, политичке и идеолошке сегрегације друштва.
Прије било каквих захтијева и ултиматума на старту рада нове Владе, неопходно је да се господа из синдиката ипак одреде према ригидном запошљавању по партијској и идеолошкој подобности у Црној Гори која је владала у задњих двадесетак година, и сада нам објасне нам своје позиције по том врло осјетљивом питању.
Или да демонстрирају другачији облик протеста у виду напуштања мјеста које су добили на рачун подобности старом режиму и уступе та мјеста онима који су као „неподобни“: прогањани и шиканирани неколико деценија живјећи на граници егзистанције, а који су итекако заинтересовани да раде по условима које сада даје држава.
НВО Центар релне политике сматра да приоритет нове власти не би смио бити повлеђивање вољи синдиката под контролом ДПС-а и уз подршку ГП УРА, већ је пожељан асиметрични одговор у виду радикалног смањења упослених у државним службама које, као производ запошљавања на основама партијске и идеолошке сегрегације, представљају остатак ружне прошлости и неподношљиви терет за буџет Црне Горе.
Војин Грубач
Извор: ИН4С
