U razgovoru za Magazin na Prvom Radio Beograda 1, upozorava da smo sve izloženiji terorističkim pretnjama i da postoji veliki rizik da neko upotrebi nuklearni materijal i nekom vrstom mini-atomske bombe nanese ogromnu štetu. Uloga nuklearne forenzike je, upravo, da na vreme detektuje i spreči bilo kakvu pretnju, odnosno da zaustavi eventualnu akciju.
Malo nas zna da postoje i razni oblici nuklearnog terorizma. Za njihovo otkrivanje i suzbijanje zaduženi su nuklearni forenzičari. „Za razliku od tradicionalnih forenzičara, ovi stručnjaci rukuju radioaktivnim materijalom i primenjuju razne radioaktivne tehnike u rešavanju neke kriminalističke istrage u kojoj su takve supstance neovlašćeno upotrebljene“ objašnjava Jovana Nikolov, profesorka na Katedri za nuklearnu fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i jedan od pionira u razvoju ove naučne grane u Srbiji.
U razgovoru za Magazin na Prvom Radio Beograda 1, upozorava da smo sve izloženiji terorističkim pretnjama i da postoji veliki rizik da neko upotrebi nuklearni materijal i nekom vrstom mini-atomske bombe nanese ogromnu štetu. Uloga nuklearne forenzike je, upravo, da na vreme detektuje i spreči bilo kakvu pretnju, odnosno da zaustavi eventualnu akciju.
Nedavno su u Novom Sadu gostovali predstavnici Globalne inicijative za borbu protiv nuklearnog terorizma Ed Van Zalen i Andrei Apostol i zanimljivim predavanjima i ilustrativnim primerima pokazali kako nuklearna fizika funkcioniše. Najatraktivniji se odnosio na kockarsku prevaru grupe Vijetnamaca. Oni su dobijali na kocki tako što su karte obeležili radioaktivnim jodom I-125. Imali su detektore ugrađene u hemijske olovke koji bi blago vibrirali kada se približe kartama obeleženim tom supstancom. Postali su sumnjivi kada je na bukureštanskom aerodromu na kartama koje su sa sobom nosili detektovano sumnjivo zračenje. To je učinjeno upravo zahvaljujući rumunskim nuklearnim forenzičarima, a po okončanju istrage evidentirana je ogromna finansijska prevara koja je stajala iza toga. Profesorka Nikolov je već pet godina član Globalne inicijative za borbu protiv nuklearnog terorizma i Međunarodne radne grupe za nuklearnu forenziku. Zahvaljujući tome, u prilici je da prati najnovije metode i rešenja u analizi materijala.
„Na godišnjim sastancima eksperata čuju se mnogi slučajevi, uči se na iskustvima drugih. Postoje i međulaboratorijske vežbe, gde svaka država može da testira svoje kapacitete i da dobije uputstva i preporuke za merenje nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, kao i za rukovanje kontaminiranim dokazima“, kaže sagovornica Radio Beograda. Njeni kontakti otvorili su novosadskom PMF-u i njenoj katedri put za saradnju u oblasti nuklearne bezbednosti sa Evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.
Srbija je, generalno, početnik u ovoj oblasti. U disciplinama na koje se oslanja nuklearna forenzika, poput primenjene nuklerane fizike i radiohemije, mi smo vrlo napredni. Imamo znanja i opremu. Praksom se stiču osnovne veštine. Do sada nije bilo zabeleženih kriminalnih slučajeva tog tipa. Profesorka napominje da mi možda i ne znamo da li se nešto tako desilo i navodi rumunski primer. Do 2015. godine u toj zemlji nisu imali nijedan slučaj upotrebe radioaktivnog materijala. „Od kada su osnovali laboratoriju za nuklearnu forenziku zabeležili su 15 slučajeva. To znači, da što ste sposobniji i spremniji , veća je verovatnoća da nešto i otkrijete, zaključuje Jovana Nikolov.
Izvor: RTS
